РЕЖИМ ЉУБАВИ НАЈБОЉА ПРЕДСТАВА НА ФЕСТИВАЛУ У БАЊАЛУЦИ

27. октобар 2018

Награда за најбољу представу јубиларног, десетог издања Међународног фестивала  “ ЗАПЛЕТ 10 “ у организацији  Градског позоришта  “ Јазавац “, припала је комаду  “ Режим љубави “ по тексту Тање Шљивар, а у режији Бојана Ђорђева и извођењу ансамбла Позоришта  Атеље 212.

Ову длуку већином гласова донео је стручни жири који су чинили : Дијана Грбић, глумица, Сандра Љубојевић, глумица и Милан Ракуљ, песник и новинар “ Независних новина “.

“ Режим љубави “ врло савременим и глумачки захтевним језиком врло храбро, провокативно и бескомпромисно отворио је питања разних врста љубави у саврменом друштвеном контексту. Нагомилавање речи у изразу, често стручна или онлајн терминологија , глумцима су представљали адут на сцени, део је саопштења жирија, у којем се додаје да су моћ монолога као основе драмског текста, прецизни редитељски потези који су глумце уводили у дијалог и разиграност учинили од ансамбла породицу на сцени.

Иронично, та  “ породица “, каже даље жири, проговорила је како о моногамији и браку, тако и о целибату, прељуби и сексуално – љубавним односима који из интиме четири зида овом представом на велика врата излазе на сцену театра каквог немамо прилику да видимо сваки дан.

Награда за најбољу представу јубиларног, десетог издања Међународног фестивала  “ ЗАПЛЕТ 10 “ у организацији  Градског позоришта  “ Јазавац “, припала је комаду  “ Режим љубави “ по тексту Тање Шљивар, а у режији Бојана Ђорђева и извођењу ансамбла Позоришта  Атеље 212.

Ову длуку већином гласова донео је стручни жири који су чинили : Дијана Грбић, глумица, Сандра Љубојевић, глумица и Милан Ракуљ, песник и новинар “ Независних новина “.

“ Режим љубави “ врло савременим и глумачки захтевним језиком врло храбро, провокативно и бескомпромисно отворио је питања разних врста љубави у саврменом друштвеном контексту. Нагомилавање речи у изразу, често стручна или онлајн терминологија , глумцима су представљали адут на сцени, део је саопштења жирија, у којем се додаје да су моћ монолога као основе драмског текста, прецизни редитељски потези који су глумце уводили у дијалог и разиграност учинили од ансамбла породицу на сцени.

Иронично, та  “ породица “, каже даље жири, проговорила је како о моногамији и браку, тако и о целибату, прељуби и сексуално – љубавним односима који из интиме четири зида овом представом на велика врата излазе на сцену театра каквог немамо прилику да видимо сваки дан.