)
Позориште Атеље 212 учествује на Фестивалу “ Позоришно пролеће“ са представом “ Петријин венац “ 09.04.2019. са почетком у 20 часова
ТРИ ЛИЦА ПЕТРИЈЕ
Јунакиња Михаиловићевог романа, Петрија Ђорђевић, заточена је у пећини животног искуства, вечно осуђена да гледа само сенке на зиду далеко од правих ствари, које су негде ван њених перцептивних моћи, баш као што су Платонове идеје ван чулног домашаја. Петрија је парадигма паланачког искуства “ проклете женске судбине “ у патријахалном друштву српске провинције, детерминисана митолошким и обичајним празноверјем и народским хришћанством које почива на страху и казни за грехе. Маргинализована од рођења већ тиме што је жена, Петрија је лишена моћи да утиче позитивно на сопствену судбину, а њено физичко трајање заправо постаје њен лични пакао.
Сећање као такво одраз је јединог вида интелектуалне забаве који Петрија познаје, а осим што извире из доколице служи томе да се кроз синхроницитет суочи са самим собом и питањима о личном греху као извору зла. Сећање је Петријин начин да победи страх од заборава, али је подстакнуто и самопрекором. Истовремено, то је начин да се пронађе веза између света живих и света мртвих. Све три Петрије заробљене су у миљеу коме припадају, и условљене су проживљавањем сопственог живота, што њихову жртву уздиже до нивоа родне трагедије.
Мила Машовић – Николић
ПОДЕЛА
ПЕТРИЈА млада – МАРТА БЈЕЛИЦА
ПЕТРИЈА градска – ЈОВАНА ГАВРИЛОВИЋ
ПЕТРИЈА удовица – МИЛИЦА МИХАЈЛОВИЋ
ДОБРИВОЈЕ – ИВАН МАРКОВИЋ
ЉУБИША –ТИХОМИР СТАНИЋ
МИСА – ИГОР ЂОРЂЕВИЋ
ВЛАЈИНА АНА / МИЛАНА / СЕСТРА – ЈЕЛЕНА РАКОЧЕВИЋ
БЕЛА / ДОКТОРКА / БОЛНИЧАРКА – ИСИДОРА МИНИЋ
ФОТОГРАФ / СРЕЈА / КАМЕНЧЕ – БРАНИСЛАВ ЗЕРЕМСКИ
ИНЖИЊЕР / ДОКТОР / КУРЈАК – ВЛАДИСЛАВ МИХАИЛОВИЋ
Позориште Атеље 212 учествује на Фестивалу “ Позоришно пролеће“ са представом “ Петријин венац “ 09.04.2019. са почетком у 20 часова
ТРИ ЛИЦА ПЕТРИЈЕ
Јунакиња Михаиловићевог романа, Петрија Ђорђевић, заточена је у пећини животног искуства, вечно осуђена да гледа само сенке на зиду далеко од правих ствари, које су негде ван њених перцептивних моћи, баш као што су Платонове идеје ван чулног домашаја. Петрија је парадигма паланачког искуства “ проклете женске судбине “ у патријахалном друштву српске провинције, детерминисана митолошким и обичајним празноверјем и народским хришћанством које почива на страху и казни за грехе. Маргинализована од рођења већ тиме што је жена, Петрија је лишена моћи да утиче позитивно на сопствену судбину, а њено физичко трајање заправо постаје њен лични пакао.
Сећање као такво одраз је јединог вида интелектуалне забаве који Петрија познаје, а осим што извире из доколице служи томе да се кроз синхроницитет суочи са самим собом и питањима о личном греху као извору зла. Сећање је Петријин начин да победи страх од заборава, али је подстакнуто и самопрекором. Истовремено, то је начин да се пронађе веза између света живих и света мртвих. Све три Петрије заробљене су у миљеу коме припадају, и условљене су проживљавањем сопственог живота, што њихову жртву уздиже до нивоа родне трагедије.
Мила Машовић – Николић
ПОДЕЛА
ПЕТРИЈА млада – МАРТА БЈЕЛИЦА
ПЕТРИЈА градска – ЈОВАНА ГАВРИЛОВИЋ
ПЕТРИЈА удовица – МИЛИЦА МИХАЈЛОВИЋ
ДОБРИВОЈЕ – ИВАН МАРКОВИЋ
ЉУБИША –ТИХОМИР СТАНИЋ
МИСА – ИГОР ЂОРЂЕВИЋ
ВЛАЈИНА АНА / МИЛАНА / СЕСТРА – ЈЕЛЕНА РАКОЧЕВИЋ
БЕЛА / ДОКТОРКА / БОЛНИЧАРКА – ИСИДОРА МИНИЋ
ФОТОГРАФ / СРЕЈА / КАМЕНЧЕ – БРАНИСЛАВ ЗЕРЕМСКИ
ИНЖИЊЕР / ДОКТОР / КУРЈАК – ВЛАДИСЛАВ МИХАИЛОВИЋ