Plakat

Назив представе: Књига утисака
Копродукција: Удружење На пола пута, и Културни центар Панчево
Трајање: 40 минута
Играју: Ана Влчек, Аћим Ристовски, Милана Кнежевић, Немања Јовић, Даница Максимовић, Ђорђе Иванчевић, Лазар Сретеновић
Режија: Стеван Бодрожа
Драматург: Ирина Гилић Жировић
Сценограф и костимограф: Зоран Мисита
Сценски покрет: Тијана Весовић
Извршни продуцент: Марија Милосављевић
Директор пројекта: Јасмина Вечански
Координатор пројекта: Марина Куриљ

РЕЧ ПИСЦА
Сваки човек има делић бесмртног у себи. Од силних животних сензација тај делић се често занемарује, али ипак осећамо његово присуство. Делић проналази начин да некако буде главни. Помаже нам да донесемо добре одлуке. Кад грешимо, тера нас да се осећамо кривим, без наше воље. На крају нас доведе на Почетак његовог пута, где више није само делић већ велики и цео.
Почињемо представу тако што се сви такмиче у орјентирингу, проналазе тачке свог задатог пута на мапи.
Улазимо у Град, где нас из вреве, ужурбаности , претераног рада- извлачи жеља младића да оде на излет са пријатељем. Одмах затим, изненадна жудња једног запосленог човека за морем, сасвим нам промени ритам и уведе нас у пријатнија окружења. Због истинитих и дискретних осећања које је спреман да подели, један младић пред нама постаје- витез.
„Књига отисака“ је пуна наизглед малих али уствари најважнијих тренутака живота.
Када човек себе почиње да осећа душом, он гледа на свет потпуно другим погледом. Види и доживљава другачије. У нашој представи се тада однекуд појављује птица. Не види је увек свако, али ко је види, не може а да не крене за њом.
Представа прати путовање људи кроз својеврсан животни орјентиринг. Наилазећи на тему страхова, издвојио се страх од смрти као најјачи и најподмуклији. Надајући се да ћемо се ослободити страха, стварали смо сцене пуне узајамне љубави. Режирали сцене о веровањима народа из прошлих времена, желећи да нас науче, да нам помогну. Полако и не тако лако, вођени птицом, схватили смо да душа мора да буде лакша од „пера истине“. Душа је лака ако је чиста! Само треба да будемо добри јер добра дела и мисли чисте душу.
На крају представе, уместо Града, заслужили смо једну предивну плажу и једно предивно Море да „одморимо душу“.
Ирина Гилић Жировић

РЕЧ РЕДИТЕЉА
Искуство рада са члановима Удружења „На пола пута“, искуство које се понавља већ четврту годину, за мене је посебно на много начина. Ја њима покушавам да пренесем оно што знам о театру. Покушавам да театар учиним медијем који ће их оснажити, у ком ће се они осећати добро, у ком ће нешто научити, схватити да су спретнији и моћнији него што су икада могли да замисле. И чини ми се да театар достојанствено испуњава ту улогу коју сам му наменио. Моји пријатељи из „На пола пута“ заузврат мене уче толиким стварима – уче ме да су сви људи дирљиво исти, у својим сновима, тежњама, љубавима, патњама, проблемима; уче ме да сваки човек има неки проблем који је део његовог идентитета али и да је решавање проблема, или његово превазилажење, простор у ком појединац може да направи квантни скок у правцу тога да буде срећнији, задовољнији, радоснији човек; уче ме да је срећа у малим стварима – колико год та реченица звучала потрошено и као опште место моји пријатељи из „На пола пута“ су мајстори те предивне и тако неопходне мудрости. Ја учим од њих много више него што они уче од мене. И зато је свака наша представа авантура, непознати простор у ком никада не знамо докле ћемо стићи. Они мени понуде идеје, ја њима, заједно са Ирином, понудим форму у којој би те идеје најбоље „заблистале“ на сцени. И тако се играмо већ четврту годину. Моја нада је да ће публика, гледајући нашу најновију представу осетити бар делић емоција које смо размењивали на пробама.
Стеван Бодрожа

© 2009-2015 Позориште Атеље 212
Установа културе од националног значаја, Светогорска 21, 11000 Београд, Србија
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Продукција и подршка
New City Company