Plakat

Naziv predstave: Knjiga utisaka
Koprodukcija: Udruženje Na pola puta, i Kulturni centar Pančevo
Trajanje: 40 minuta
Igraju: Ana Vlček, Aćim Ristovski, Milana Knežević, Nemanja Jović, Danica Maksimović, Đorđe Ivančević, Lazar Sretenović
Režija: Stevan Bodroža
Dramaturg: Irina Gilić Žirović
Scenograf i kostimograf: Zoran Misita
Scenski pokret: Tijana Vesović
Izvršni producent: Marija Milosavljević
Direktor projekta: Jasmina Večanski
Koordinator projekta: Marina Kurilj

REČ PISCA
Svaki čovek ima delić besmrtnog u sebi. Od silnih životnih senzacija taj delić se često zanemaruje, ali ipak osećamo njegovo prisustvo. Delić pronalazi način da nekako bude glavni. Pomaže nam da donesemo dobre odluke. Kad grešimo, tera nas da se osećamo krivim, bez naše volje. Na kraju nas dovede na Početak njegovog puta, gde više nije samo delić već veliki i ceo.
Počinjemo predstavu tako što se svi takmiče u orjentiringu, pronalaze tačke svog zadatog puta na mapi.
Ulazimo u Grad, gde nas iz vreve, užurbanosti , preteranog rada- izvlači želja mladića da ode na izlet sa prijateljem. Odmah zatim, iznenadna žudnja jednog zaposlenog čoveka za morem, sasvim nam promeni ritam i uvede nas u prijatnija okruženja. Zbog istinitih i diskretnih osećanja koje je spreman da podeli, jedan mladić pred nama postaje- vitez.
„Knjiga otisaka“ je puna naizgled malih ali ustvari najvažnijih trenutaka života.
Kada čovek sebe počinje da oseća dušom, on gleda na svet potpuno drugim pogledom. Vidi i doživljava drugačije. U našoj predstavi se tada odnekud pojavljuje ptica. Ne vidi je uvek svako, ali ko je vidi, ne može a da ne krene za njom.
Predstava prati putovanje ljudi kroz svojevrsan životni orjentiring. Nailazeći na temu strahova, izdvojio se strah od smrti kao najjači i najpodmukliji. Nadajući se da ćemo se osloboditi straha, stvarali smo scene pune uzajamne ljubavi. Režirali scene o verovanjima naroda iz prošlih vremena, želeći da nas nauče, da nam pomognu. Polako i ne tako lako, vođeni pticom, shvatili smo da duša mora da bude lakša od „pera istine“. Duša je laka ako je čista! Samo treba da budemo dobri jer dobra dela i misli čiste dušu.
Na kraju predstave, umesto Grada, zaslužili smo jednu predivnu plažu i jedno predivno More da „odmorimo dušu“.
Irina Gilić Žirović

REČ REDITELJA
Iskustvo rada sa članovima Udruženja „Na pola puta“, iskustvo koje se ponavlja već četvrtu godinu, za mene je posebno na mnogo načina. Ja njima pokušavam da prenesem ono što znam o teatru. Pokušavam da teatar učinim medijem koji će ih osnažiti, u kom će se oni osećati dobro, u kom će nešto naučiti, shvatiti da su spretniji i moćniji nego što su ikada mogli da zamisle. I čini mi se da teatar dostojanstveno ispunjava tu ulogu koju sam mu namenio. Moji prijatelji iz „Na pola puta“ zauzvrat mene uče tolikim stvarima – uče me da su svi ljudi dirljivo isti, u svojim snovima, težnjama, ljubavima, patnjama, problemima; uče me da svaki čovek ima neki problem koji je deo njegovog identiteta ali i da je rešavanje problema, ili njegovo prevazilaženje, prostor u kom pojedinac može da napravi kvantni skok u pravcu toga da bude srećniji, zadovoljniji, radosniji čovek; uče me da je sreća u malim stvarima – koliko god ta rečenica zvučala potrošeno i kao opšte mesto moji prijatelji iz „Na pola puta“ su majstori te predivne i tako neophodne mudrosti. Ja učim od njih mnogo više nego što oni uče od mene. I zato je svaka naša predstava avantura, nepoznati prostor u kom nikada ne znamo dokle ćemo stići. Oni meni ponude ideje, ja njima, zajedno sa Irinom, ponudim formu u kojoj bi te ideje najbolje „zablistale“ na sceni. I tako se igramo već četvrtu godinu. Moja nada je da će publika, gledajući našu najnoviju predstavu osetiti bar delić emocija koje smo razmenjivali na probama.
Stevan Bodroža

© 2009-2015 Pozorište Atelje 212
Ustanova kulture od nacionalnog značaja, Svetogorska 21, 11000 Beograd, Srbija
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Produkcija i podrška
New City Company