Plakat

Маја Пелевић
ПОМОРАНЏИНА КОРА

Режија: ГОРАН МАРКОВИЋ

Сценограф: НЕБОЈША ВЕСЕЛИНОВИЋ
Костимограф: БОРИС ЧАКШИРАН
Асистент костимографа: АНА ИЛИНЧИЋ
Композитор И аутор сонгова: КАТАРИНА ЖУТИЋ
Музички продуцент: ПЕТАР РУДИЋ
Коаутор текста за Фудбалерски реп: ДРАГАН АНАСТАСИЈЕВИЋ
Сценски покрет: ДАЛИЈА АЋИН

ИГРАЈУ:

ПОМОРАНЏА – ЈЕЛЕНА ИЛИЋ
ПРОБЛЕМАТИЧНА – КАТАРИНА ЖУТИЋ
ЗРЕЛА – ЈЕЛЕНА ЈОВИЧИЋ / АЛЕКСАНДРА ЈАНКОВИЋ
ОН – СРЂАН ТИМАРОВ

“ШТА СВЕ БИВА КАД СЕ СМИСАО ЖИВОТА СВЕДЕ НА УКЛАЊАЊЕ „ПОМОРАНЏИНЕ КОРЕ“ ИЛИ ЦЕЛУЛИТА И УДАЈУ!”
БЛИЦ

ПОМОРАНЏИНА КОРА је драма о преиспитивању женског идентитета у друштву које на разне начине, највише кроз медије, покушава да формира понашање и изглед данашње жене. Са једне стране, прати причу о медијском притиску, а са друге – интимну исповест жене која настоји да се уклопи у улогу која се од ње очекује и у чему не успева.

“ХТЕЛИ МИ ТО ИЛИ НЕ, БИЛБОРДИ И РЕКЛАМЕ КРЕИРАЈУ ЖЕНСКИ ИДЕНТИТЕТ. НАЈБИТНИЈЕ ЈЕ ДА ИМАМО СВЕСТ О ТОМ НЕИЗБЕЖНОМ УТИЦАЈУ.”
Маја Пелевић

Маја Пелевић је добитница награда „Борислав Михајловић Михиз“, „Слободан Селенић“ и Стеријине награде за најбољи текст савремене драме на Стеријином позорју 2010. године.

“ПРВИ ПУТ САМ НАИШАО НА ДРАМУ, КОЈА У ЦЕНТРУ ИМА АМБИЦИЈУ ГЛАВНЕ ЈУНАКИЊЕ ДА ОДБАЦИ СВОЈ ИДЕНТИТЕТ. ДА НЕ БУДЕ ОНО ШТО ЈЕСТЕ И ДА ИЗВРШИ НЕКУ ВРСТУ ФИЛОЗОФСКОГ САМОУБИСТВА.”
Горан Марковић

Представа ПОМОРАНЏИНА КОРА ОДИГРАНА ЈЕ ВИШЕ ОД 200 ПУТА!

КРИТИКА:

Дакле добили смо једну причу о нашим очекивањима од живота, добили смо представу о немоћи да се суочимо са својим изгледом, добили смо причу о самозаварањима, добили смо причу о савременим звездама из полусвета, добили смо причу о девојачким сновима који се стропшоштавају на лествици вредности у игри компромиса званој преживљавање и добили смо истинску савремену Мир-Јам у потпуно критичком издању и потпуно аутентинчном жанру који је потпуно отворио гумце и омогућио веома – вепома сложену и широку комуникацију са публиком. То је била, у режији Горана Марковића, представа о нашем савременом тренутку живота са свим противречностима које нас опседају и уништавају. Тако смо – док смо слушали текс о модним детаљима који треба да се имају ако се жели освојити фудбалер и натерати га да вас ожени – пратили смо причу о укусу и моралу, о моћи прихватања нових изазова у кључу постизања вишег места у друштвеној хијерархији…и тако даље и тако даље. На изјавама које се баве баналним и сасвим прозним истинама свакодневице, са сцене су допирале комплексне заврнутее и уврнуте, поптпуно драмски и позоришно, зачудне искре поезије и сазнања о изгиубљеној генерацији, о изгубљеним генерацијама које промичу у својој залудјености али и остављености на цедилу од претходних генерација…имамо слике манипулације и злоупотребе које ничу на тексту о помодарским изазовима успеха у одржавању лепоте тела без духа…Заправо – дух уметности, критичко усхићење стварања и игре позоришта, тријумфовали су у овој значајној и иситинитој представи која све око себе обасјава топлином једног људски богатог ствараоца који има разумевања за све што живи и креће се и у свенму налази потврду топлине и животности. Тако су глумци – заправо глумице Јелена Илић, Катарина Жутић и Јелена Јовичић, као и глумац Срдјан Тимаров, нашли ммного и много веома инспиративних игара да нас спонтано и лако воде кроз овај нежни критички кабаре који се излива из руку Горана Марковића и мене подсећа на онај подржавајући и критички дух Душка Радовића, којим нас је он обасипао у годинама своје зрелости док се јављао са таласа Студија Б. Та топлина и критичност истовремено је тај нови поџанр кабареа насталог на одлично и свеже протумаченом тексту Маје Пелевић. Честитам!

Горан Цветковић, Радио Београд 2 – уторак 2. мај 2006.

“ШТА СВЕ БИВА КАД СЕ СМИСАО ЖИВОТА СВЕДЕ НА УКЛАЊАЊЕ „ПОМОРАНЏИНЕ КОРЕ“ ИЛИ ЦЕЛУЛИТА И УДАЈУ!”
БЛИЦ

ПОМОРАНЏИНА КОРА је драма о преиспитивању женског идентитета у друштву које на разне начине, највише кроз медије, покушава да формира понашање и изглед данашње жене. Са једне стране, прати причу о медијском притиску, а са друге – интимну исповест жене која настоји да се уклопи у улогу која се од ње очекује и у чему не успева.

“ХТЕЛИ МИ ТО ИЛИ НЕ, БИЛБОРДИ И РЕКЛАМЕ КРЕИРАЈУ ЖЕНСКИ ИДЕНТИТЕТ. НАЈБИТНИЈЕ ЈЕ ДА ИМАМО СВЕСТ О ТОМ НЕИЗБЕЖНОМ УТИЦАЈУ.”
Маја Пелевић

Маја Пелевић је добитница награда „Борислав Михајловић Михиз“, „Слободан Селенић“ и Стеријине награде за најбољи текст савремене драме на Стеријином позорју 2010. године.

“ПРВИ ПУТ САМ НАИШАО НА ДРАМУ, КОЈА У ЦЕНТРУ ИМА АМБИЦИЈУ ГЛАВНЕ ЈУНАКИЊЕ ДА ОДБАЦИ СВОЈ ИДЕНТИТЕТ. ДА НЕ БУДЕ ОНО ШТО ЈЕСТЕ И ДА ИЗВРШИ НЕКУ ВРСТУ ФИЛОЗОФСКОГ САМОУБИСТВА.”
Горан Марковић

Представа ПОМОРАНЏИНА КОРА ОДИГРАНА ЈЕ ВИШЕ ОД 200 ПУТА!

КРИТИКА:

Дакле добили смо једну причу о нашим очекивањима од живота, добили смо представу о немоћи да се суочимо са својим изгледом, добили смо причу о самозаварањима, добили смо причу о савременим звездама из полусвета, добили смо причу о девојачким сновима који се стропшоштавају на лествици вредности у игри компромиса званој преживљавање и добили смо истинску савремену Мир-Јам у потпуно критичком издању и потпуно аутентинчном жанру који је потпуно отворио гумце и омогућио веома – вепома сложену и широку комуникацију са публиком. То је била, у режији Горана Марковића, представа о нашем савременом тренутку живота са свим противречностима које нас опседају и уништавају. Тако смо – док смо слушали текс о модним детаљима који треба да се имају ако се жели освојити фудбалер и натерати га да вас ожени – пратили смо причу о укусу и моралу, о моћи прихватања нових изазова у кључу постизања вишег места у друштвеној хијерархији…и тако даље и тако даље. На изјавама које се баве баналним и сасвим прозним истинама свакодневице, са сцене су допирале комплексне заврнутее и уврнуте, поптпуно драмски и позоришно, зачудне искре поезије и сазнања о изгиубљеној генерацији, о изгубљеним генерацијама које промичу у својој залудјености али и остављености на цедилу од претходних генерација…имамо слике манипулације и злоупотребе које ничу на тексту о помодарским изазовима успеха у одржавању лепоте тела без духа…Заправо – дух уметности, критичко усхићење стварања и игре позоришта, тријумфовали су у овој значајној и иситинитој представи која све око себе обасјава топлином једног људски богатог ствараоца који има разумевања за све што живи и креће се и у свенму налази потврду топлине и животности. Тако су глумци – заправо глумице Јелена Илић, Катарина Жутић и Јелена Јовичић, као и глумац Срдјан Тимаров, нашли ммного и много веома инспиративних игара да нас спонтано и лако воде кроз овај нежни критички кабаре који се излива из руку Горана Марковића и мене подсећа на онај подржавајући и критички дух Душка Радовића, којим нас је он обасипао у годинама своје зрелости док се јављао са таласа Студија Б. Та топлина и критичност истовремено је тај нови поџанр кабареа насталог на одлично и свеже протумаченом тексту Маје Пелевић. Честитам!

Горан Цветковић, Радио Београд 2 – уторак 2. мај 2006.

© 2009-2015 Позориште Атеље 212
Установа културе од националног значаја, Светогорска 21, 11000 Београд, Србија
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Продукција и подршка
New City Company