Plakat

Maja Pelević
POMORANDŽINA KORA

Režija: GORAN MARKOVIĆ

Scenograf: NEBOJŠA VESELINOVIĆ
Kostimograf: BORIS ČAKŠIRAN
Asistent kostimografa: ANA ILINČIĆ
Kompozitor I autor songova: KATARINA ŽUTIĆ
Muzički producent: PETAR RUDIĆ
Koautor teksta za Fudbalerski rep: DRAGAN ANASTASIJEVIĆ
Scenski pokret: DALIJA AĆIN

IGRAJU:

POMORANDŽA – JELENA ILIĆ
PROBLEMATIČNA – KATARINA ŽUTIĆ
ZRELA – JELENA JOVIČIĆ / ALEKSANDRA JANKOVIĆ
ON – SRĐAN TIMAROV

“ŠTA SVE BIVA KAD SE SMISAO ŽIVOTA SVEDE NA UKLANJANJE „POMORANDŽINE KORE“ ILI CELULITA I UDAJU!”
BLIC

POMORANDŽINA KORA je drama o preispitivanju ženskog identiteta u društvu koje na razne načine, najviše kroz medije, pokušava da formira ponašanje i izgled današnje žene. Sa jedne strane, prati priču o medijskom pritisku, a sa druge – intimnu ispovest žene koja nastoji da se uklopi u ulogu koja se od nje očekuje i u čemu ne uspeva.

“HTELI MI TO ILI NE, BILBORDI I REKLAME KREIRAJU ŽENSKI IDENTITET. NAJBITNIJE JE DA IMAMO SVEST O TOM NEIZBEŽNOM UTICAJU.”
Maja Pelević

Maja Pelević je dobitnica nagrada „Borislav Mihajlović Mihiz“, „Slobodan Selenić“ i Sterijine nagrade za najbolji tekst savremene drame na Sterijinom pozorju 2010. godine.

“PRVI PUT SAM NAIŠAO NA DRAMU, KOJA U CENTRU IMA AMBICIJU GLAVNE JUNAKINJE DA ODBACI SVOJ IDENTITET. DA NE BUDE ONO ŠTO JESTE I DA IZVRŠI NEKU VRSTU FILOZOFSKOG SAMOUBISTVA.”
Goran Marković

Predstava POMORANDŽINA KORA ODIGRANA JE VIŠE OD 200 PUTA!

KRITIKA:

Dakle dobili smo jednu priču o našim očekivanjima od života, dobili smo predstavu o nemoći da se suočimo sa svojim izgledom, dobili smo priču o samozavaranjima, dobili smo priču o savremenim zvezdama iz polusveta, dobili smo priču o devojačkim snovima koji se stropšoštavaju na lestvici vrednosti u igri kompromisa zvanoj preživljavanje i dobili smo istinsku savremenu Mir-Jam u potpuno kritičkom izdanju i potpuno autentinčnom žanru koji je potpuno otvorio gumce i omogućio veoma – vepoma složenu i široku komunikaciju sa publikom. To je bila, u režiji Gorana Markovića, predstava o našem savremenom trenutku života sa svim protivrečnostima koje nas opsedaju i uništavaju. Tako smo – dok smo slušali teks o modnim detaljima koji treba da se imaju ako se želi osvojiti fudbaler i naterati ga da vas oženi – pratili smo priču o ukusu i moralu, o moći prihvatanja novih izazova u ključu postizanja višeg mesta u društvenoj hijerarhiji…i tako dalje i tako dalje. Na izjavama koje se bave banalnim i sasvim proznim istinama svakodnevice, sa scene su dopirale kompleksne zavrnutee i uvrnute, poptpuno dramski i pozorišno, začudne iskre poezije i saznanja o izgiubljenoj generaciji, o izgubljenim generacijama koje promiču u svojoj zaludjenosti ali i ostavljenosti na cedilu od prethodnih generacija…imamo slike manipulacije i zloupotrebe koje niču na tekstu o pomodarskim izazovima uspeha u održavanju lepote tela bez duha…Zapravo – duh umetnosti, kritičko ushićenje stvaranja i igre pozorišta, trijumfovali su u ovoj značajnoj i isitinitoj predstavi koja sve oko sebe obasjava toplinom jednog ljudski bogatog stvaraoca koji ima razumevanja za sve što živi i kreće se i u svenmu nalazi potvrdu topline i životnosti. Tako su glumci – zapravo glumice Jelena Ilić, Katarina Žutić i Jelena Jovičić, kao i glumac Srdjan Timarov, našli mmnogo i mnogo veoma inspirativnih igara da nas spontano i lako vode kroz ovaj nežni kritički kabare koji se izliva iz ruku Gorana Markovića i mene podseća na onaj podržavajući i kritički duh Duška Radovića, kojim nas je on obasipao u godinama svoje zrelosti dok se javljao sa talasa Studija B. Ta toplina i kritičnost istovremeno je taj novi podžanr kabarea nastalog na odlično i sveže protumačenom tekstu Maje Pelević. Čestitam!

Goran Cvetković, Radio Beograd 2 – utorak 2. maj 2006.

“ŠTA SVE BIVA KAD SE SMISAO ŽIVOTA SVEDE NA UKLANJANJE „POMORANDŽINE KORE“ ILI CELULITA I UDAJU!”
BLIC

POMORANDŽINA KORA je drama o preispitivanju ženskog identiteta u društvu koje na razne načine, najviše kroz medije, pokušava da formira ponašanje i izgled današnje žene. Sa jedne strane, prati priču o medijskom pritisku, a sa druge – intimnu ispovest žene koja nastoji da se uklopi u ulogu koja se od nje očekuje i u čemu ne uspeva.

“HTELI MI TO ILI NE, BILBORDI I REKLAME KREIRAJU ŽENSKI IDENTITET. NAJBITNIJE JE DA IMAMO SVEST O TOM NEIZBEŽNOM UTICAJU.”
Maja Pelević

Maja Pelević je dobitnica nagrada „Borislav Mihajlović Mihiz“, „Slobodan Selenić“ i Sterijine nagrade za najbolji tekst savremene drame na Sterijinom pozorju 2010. godine.

“PRVI PUT SAM NAIŠAO NA DRAMU, KOJA U CENTRU IMA AMBICIJU GLAVNE JUNAKINJE DA ODBACI SVOJ IDENTITET. DA NE BUDE ONO ŠTO JESTE I DA IZVRŠI NEKU VRSTU FILOZOFSKOG SAMOUBISTVA.”
Goran Marković

Predstava POMORANDŽINA KORA ODIGRANA JE VIŠE OD 200 PUTA!

KRITIKA:

Dakle dobili smo jednu priču o našim očekivanjima od života, dobili smo predstavu o nemoći da se suočimo sa svojim izgledom, dobili smo priču o samozavaranjima, dobili smo priču o savremenim zvezdama iz polusveta, dobili smo priču o devojačkim snovima koji se stropšoštavaju na lestvici vrednosti u igri kompromisa zvanoj preživljavanje i dobili smo istinsku savremenu Mir-Jam u potpuno kritičkom izdanju i potpuno autentinčnom žanru koji je potpuno otvorio gumce i omogućio veoma – vepoma složenu i široku komunikaciju sa publikom. To je bila, u režiji Gorana Markovića, predstava o našem savremenom trenutku života sa svim protivrečnostima koje nas opsedaju i uništavaju. Tako smo – dok smo slušali teks o modnim detaljima koji treba da se imaju ako se želi osvojiti fudbaler i naterati ga da vas oženi – pratili smo priču o ukusu i moralu, o moći prihvatanja novih izazova u ključu postizanja višeg mesta u društvenoj hijerarhiji…i tako dalje i tako dalje. Na izjavama koje se bave banalnim i sasvim proznim istinama svakodnevice, sa scene su dopirale kompleksne zavrnutee i uvrnute, poptpuno dramski i pozorišno, začudne iskre poezije i saznanja o izgiubljenoj generaciji, o izgubljenim generacijama koje promiču u svojoj zaludjenosti ali i ostavljenosti na cedilu od prethodnih generacija…imamo slike manipulacije i zloupotrebe koje niču na tekstu o pomodarskim izazovima uspeha u održavanju lepote tela bez duha…Zapravo – duh umetnosti, kritičko ushićenje stvaranja i igre pozorišta, trijumfovali su u ovoj značajnoj i isitinitoj predstavi koja sve oko sebe obasjava toplinom jednog ljudski bogatog stvaraoca koji ima razumevanja za sve što živi i kreće se i u svenmu nalazi potvrdu topline i životnosti. Tako su glumci – zapravo glumice Jelena Ilić, Katarina Žutić i Jelena Jovičić, kao i glumac Srdjan Timarov, našli mmnogo i mnogo veoma inspirativnih igara da nas spontano i lako vode kroz ovaj nežni kritički kabare koji se izliva iz ruku Gorana Markovića i mene podseća na onaj podržavajući i kritički duh Duška Radovića, kojim nas je on obasipao u godinama svoje zrelosti dok se javljao sa talasa Studija B. Ta toplina i kritičnost istovremeno je taj novi podžanr kabarea nastalog na odlično i sveže protumačenom tekstu Maje Pelević. Čestitam!

Goran Cvetković, Radio Beograd 2 – utorak 2. maj 2006.

© 2009-2015 Pozorište Atelje 212
Ustanova kulture od nacionalnog značaja, Svetogorska 21, 11000 Beograd, Srbija
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Produkcija i podrška
New City Company