Plakat

ПРЕМИЈЕРНА ОБНОВА!

После 27 година од премијере (1986), уочи обележавања 100 година од почетка Великог рата, Атеље 212 поново на својој сцени обнавља чувену представу Свети Георгије убива аждаху Душана Ковачевића, о љубавном троуглу који се одвија у кланици Првог светског рата у режији Љубомира Муција Драшкића са новом поделом!

Душан Ковачевић

СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ УБИВА АЖДАХУ

Редитељ: Љубомир Муци Драшкић
Сценограф: Петар Пашић
Костимограф: Јасмина Јешић
Композитор: Војислав Костић
Драматург: Ивана Димић
Вокал: Предраг Цуне Гојковић
Помоћник редитеља: Александар Груден, Дијана Милошевић
Лектор: Бранивој Ђорђевић

Премијера: 7. септембар 1986.

Реализација обнове и предлог нове поделе: Ивана Димић, Александар Груден и Бранимир Брстина
Организатор: Невена Вучковић

 

ИГРАЈУ:

Ђорђе Џандар: БОЈАН ЖИРОВИЋ
Катарина: СОФИЈА ЈУРИЧАН
Гаврило Вуковић: БРАНИСЛАВ ТРИФУНОВИЋ
Миле Вуковић: БОЈАН ДИМИТРИЈЕВИЋ
Алекса Вуковић: МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ
Ване Сироче: МИЛОШ КЛАНШЧЕК
Жоја Рибар: МЛАДЕН АНДРЕЈЕВИЋ
Рајко Певац: ГОРДАН КИЧИЋ
Реци Војо: НЕБОЈША ИЛИЋ
Учитељ Мићун: ВЛАДИСЛАВ МИХАИЛОВИЋ
Нинко Белотић: НЕНАД ЋИРИЋ
Криви Лука: ЕРОЛ КАДИЋ
Трифун Пијани: РАДОМИР НИКОЛИЋ
Доктор Константин: БРАНИСЛАВ ЗЕРЕМСКИ
Тетка Славка: ДАРА ЏОКИЋ/ ТАТЈАНА БОШКОВИЋ
Поручник Тасић: НЕНАД ЈЕЗДИЋ
Микан Бесни: НЕНАД ХЕРАКОВИЋ
Дане Нежења: АНДРИЈА КУЗМАНОВИЋ/ ИВАН МИХАИЛОВИЋ
Баћа: МИЛАН НИКИТОВИЋ
Редов: АЛЕКСАНДАР ГРУДЕН

Инспицијент: Емилија Рафајловић
Суфлер: Снежана Будимлић

ПРЕМИЈЕРНА ОБНОВА: Културни центар Бор, 26. септембар 2013.
ПРЕМИЈЕРНА ОБНОВА: АТЕЉЕ 212, 5. октобар 2013.

Како спојити интимну драму са драмом једног народа? Мелодрама и „драма-река“, Србија 1914, од сарајевског атентата до Церске битке. Историју не одлучују само велике битке, већ и унутарња превирања њених пиона? Може ли велики национални подвиг бити дело неостварених појединаца?

Чудна је ствар тај српски менталитет. Када окрене на добро – рађају се велики људи: научници, лекари, писци, песници. А када окрене на зло – проради неконтролисана срџба, ирационални инат и зли, пакосни, лажљиви језици, и све се стави у службу звану „у корист наше штете”. У основи, о томе и јесте драма „Свети Георгије убива аждаху”.
Душан Ковачевић

ПРЕДСТАВА КРОЗ КОЈУ СУ ПРОШЛЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ГЛУМАЦА!

“Свети Георгије убива аждаху” је узбудљива, помало бизарна прича са самог почетка Првог светског рата, о оклеветаним мачванским сељацима осакаћеним у балканским ратовима, трагичним богаљима и ратним инвалидима ветеранима, који су наводно искоришћавали одсуство способних војника и представљали “опасност” за њихове жене и сестре. Да би спречила побуну, српска Команда одлучује да мобилише и пошаље инвалиде на прву линију фронта, у прве борбене редове у Церску битку и тако реши проблем. Србија у којој је рат “пето годишње доба” и српски менталитет у коме се меша поганлук и доброта – само су позадина настанка љубавног троугла између згодног младог ратног инвалида и шверцера Гаврила (Маринко Маџгаљ), локалног полицајца Ðорђа (Бојан Жировић) и његове жене, заводљиве и слободоумне Катарине (Софија Јуричан), који има своју мелодрамску, трагичну завршницу.

1986.

…Ова драма носи један мото из Андрићевих Знакова поред пута, у којем се каже: „…Понекад се човек пита да није дух већине балканских народа заувек отрован и да, можда, никада више неће ни моћи ништа друго до једно: да трпи насиље и да га чини.“ Та горка, песимистична констатација као да одређује природу свих збивања у драми: насиље (трпљено или чињено) једини је облик живота који њени јунаци познају, који разумеју и који прихватају… Никакав Свети Георгије им не може помоћи у том рату против себе. нити они, чини се желе да им било ко помогне.

Видосав Стевановић (Из поговора драми)

 

Ако смо до сада говорили о најбољем српском комедиографу нашег времена, после Светог Георгија, или већ после Балканског шпијуна, јасно је да имамо посла са расним драматичаром првог реда.

Феликс Пашић, Вечерње Новости

 

…Сјајна драма!

Авдо Мујчиновић, Политика Експрес

 

…Пошло му је за руком што није ни Стерији ни Нушићу, да после низа успелих комедија супериорно уђе у област трагичне драме.

Владимир Стаменковић, НИН

© 2009-2015 Позориште Атеље 212
Установа културе од националног значаја, Светогорска 21, 11000 Београд, Србија
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Продукција и подршка
New City Company