Владислав Михаиловић

Рођен 27.10.1974. у Београду.
Дипломирао глуму на ФДУ у Београду, 1998. године у класи проф. Миленка Маричића и асистента Бранислава Мићуновића.
Стални члан Позоришта Атеље 212 од 2000. године.

Позоришне представе (избор) – Атеље 212:

Издаја (Сами – као дете глумац),
Очеви и оци (Михајло),
Роберто Цуко (Тип 1),
Мала љубав за мене или шта плаши Винсента Прајса (Глумац – Хамлет),
Страх и његов слуга (Поручник Макензен, Стражар),
Хенрик ИВ (Маркиз Карло ди Ноли),
Краљ Лир (Кнез Бургундски),
Дон Жуан у Сохоу (Пит),
Бог пакла (Велч),
Облик ствари (Адама),
Харман,
Свици (Фелипе),
Егзибициониста (Џими Полак),
Коса (Племе/ Давид),
Расправа са Ернестом Че Геваром (Херберт Метјуз/ Антонио),
Пошто паштета (Инконтинент, Комшија),
Зоран Ђинђић,
Ревизор (Кафански момак),
Свети Георгије убива аждаху (Учитељ Мићун);

Град театар Будва: Кањош Мацедоновић (Отац Леонтије);

ЈДП: Веселе жене Виндзорске (Фентон), Троил и Кресида (Александар), Последњи дани човечанства (Репортер), Вартоломејски вашар (Мункаф), Три високе жене (Син), Девојка модре косе (Аскер), Кнез Михаило (Светозар Гарашанин), Салома (Аткинс);

Битеф театар: Трамвај звани жеља (Ник);

ППП Фест: Балкан није мртав (Спасе Комита);

Позориште „Ђуро Салај“: Супер мачак против страшног чаробњака (Дворска луда);

КПГТ: Хамлет – коментари (Лаерт);

Позориште „Бошко Буха“: Ма шта ми рече (Влада);

БДП: Лудакове белешке (Аксентије Иванович Попришкин);

КУЛТ: Без разлике (Дарко Димитријевић), Владика Николај – Ослобађање (Ефест, Свештеник, Избеглица, Портпарол);

Гванеријус: Осмех наказе (Франсоа Митеран);

Позориште Славија: Заводник (Дарко сликар); „Он тхе wаy… сеекинг“ (Млади глумац).

ТВ: Горе доле, Породично благо, Наша мала редакција, Брег чежње, Заједничко путовање, Мали декламатор, Између изгубљеног и неодржаног, Смешне и друге приче, Карађорђе и позориште, Реконвалесценти, Бора под окупацијом. Снимио преко 200 радио драма.

Владислав Михаиловић
Владислав Михаиловић

Владислав Михаиловић

Рођен 27.10.1974. у Београду.
Дипломирао глуму на ФДУ у Београду, 1998. године у класи проф. Миленка Маричића и асистента Бранислава Мићуновића.
Стални члан Позоришта Атеље 212 од 2000. године.

Позоришне представе (избор) – Атеље 212:

Издаја (Сами – као дете глумац),
Очеви и оци (Михајло),
Роберто Цуко (Тип 1),
Мала љубав за мене или шта плаши Винсента Прајса (Глумац – Хамлет),
Страх и његов слуга (Поручник Макензен, Стражар),
Хенрик ИВ (Маркиз Карло ди Ноли),
Краљ Лир (Кнез Бургундски),
Дон Жуан у Сохоу (Пит),
Бог пакла (Велч),
Облик ствари (Адама),
Харман,
Свици (Фелипе),
Егзибициониста (Џими Полак),
Коса (Племе/ Давид),
Расправа са Ернестом Че Геваром (Херберт Метјуз/ Антонио),
Пошто паштета (Инконтинент, Комшија),
Зоран Ђинђић,
Ревизор (Кафански момак),
Свети Георгије убива аждаху (Учитељ Мићун);

Град театар Будва: Кањош Мацедоновић (Отац Леонтије);

ЈДП: Веселе жене Виндзорске (Фентон), Троил и Кресида (Александар), Последњи дани човечанства (Репортер), Вартоломејски вашар (Мункаф), Три високе жене (Син), Девојка модре косе (Аскер), Кнез Михаило (Светозар Гарашанин), Салома (Аткинс);

Битеф театар: Трамвај звани жеља (Ник);

ППП Фест: Балкан није мртав (Спасе Комита);

Позориште „Ђуро Салај“: Супер мачак против страшног чаробњака (Дворска луда);

КПГТ: Хамлет – коментари (Лаерт);

Позориште „Бошко Буха“: Ма шта ми рече (Влада);

БДП: Лудакове белешке (Аксентије Иванович Попришкин);

КУЛТ: Без разлике (Дарко Димитријевић), Владика Николај – Ослобађање (Ефест, Свештеник, Избеглица, Портпарол);

Гванеријус: Осмех наказе (Франсоа Митеран);

Позориште Славија: Заводник (Дарко сликар); „Он тхе wаy… сеекинг“ (Млади глумац).

ТВ: Горе доле, Породично благо, Наша мала редакција, Брег чежње, Заједничко путовање, Мали декламатор, Између изгубљеног и неодржаног, Смешне и друге приче, Карађорђе и позориште, Реконвалесценти, Бора под окупацијом. Снимио преко 200 радио драма.