ATEЉЕ 212 ГОСТУЈЕ У РУМИ

26. септембар 2017

Позориште Атеље 212 гостује у Културном центру “ Брана Црнчевић “ у Руми 27.09.2017. с почетком  у 20 часова са представом “ ЉУБАВ, ЉУБАВ, ЉУБАВ “, Мајка Бартлета у режији Алисе Стојановић

УЛОГЕ :
Сандра: ДАРА ЏОКИЋ
Кенет: ТИХОМИР СТАНИЋ
Хенри: УРОШ ЈАКОВЉЕВИЋ
Џејми: ФИЛИП ХАЈДУКОВИЋ
Роуз: ИВА ИЛИНЧИЋ
Роуз: РАДМИЛА ТОМОВИЋ
Џејми: ДЕЈАН ДЕДИЋ

ЉУБАВ ЉУБАВ ЉУБАВ

1967.

Љубав Љубав Љубав почиње у једном од кључних тренутака за развој телевизије као медија, а потом и за стварање онога што би Маршал Меклуан назвао  “ глобално село “ ; реч је о живом преносу ТВ продукције Наш свет , чије је емитовање 25.јуна 1967 године био први интернационални сателитски пренос. Најразличитији познати музичари и уметници као што су Марија Калас, Пабло Пикасо и Битлси били позвани да представе своје земље. Тај двоипочасовни телевизијски догађај је био најгледанији пренос у дотадашњој историји телевизије.

Први део комада и представе јесте сукоб послератне генерације која је расла у рестрикцијама, прихватила конвенције, зна вредност новца, поштује државу и родитеље и генерације која стреми освајању сексуалних, националних, расних, родних и других слобода. Реч је о генерацији која се обрачунава са мачистичким ратним и војним наслеђем, генерацији која се бори за права младих на избор квалитета и стила живота, права жена на разводм образовање, права хомосексуалаца на слободну љубав, права свих маргиналних група на слободу говора. Генерацијски сукоби бејбибумера и сајлент генерацијем конзервативистичког одгоја и хипи покрета.

Љубав Љубав Љубав почиње идејом да жене треба да постану равноправне и чињеницом да појам шовинизам почиње да означава сексизам и супериорност мушког пола, а не само национализам као до сада. Почиње у тренутку када школовање постаје доступније кроз различите стипендије, те великом идејом о освајању слободе, прогресивној будућности, технолошком усавршавању, новој међународној политици и осећању повезаности и равноправности свих људи на свету, а све то кроз призму истраживања нових видова комуникације у модерном, “ ослобођеном “ поратном друштву.

Позориште Атеље 212 гостује у Културном центру “ Брана Црнчевић “ у Руми 27.09.2017. с почетком  у 20 часова са представом “ ЉУБАВ, ЉУБАВ, ЉУБАВ “, Мајка Бартлета у режији Алисе Стојановић

УЛОГЕ :
Сандра: ДАРА ЏОКИЋ
Кенет: ТИХОМИР СТАНИЋ
Хенри: УРОШ ЈАКОВЉЕВИЋ
Џејми: ФИЛИП ХАЈДУКОВИЋ
Роуз: ИВА ИЛИНЧИЋ
Роуз: РАДМИЛА ТОМОВИЋ
Џејми: ДЕЈАН ДЕДИЋ

ЉУБАВ ЉУБАВ ЉУБАВ

1967.

Љубав Љубав Љубав почиње у једном од кључних тренутака за развој телевизије као медија, а потом и за стварање онога што би Маршал Меклуан назвао  “ глобално село “ ; реч је о живом преносу ТВ продукције Наш свет , чије је емитовање 25.јуна 1967 године био први интернационални сателитски пренос. Најразличитији познати музичари и уметници као што су Марија Калас, Пабло Пикасо и Битлси били позвани да представе своје земље. Тај двоипочасовни телевизијски догађај је био најгледанији пренос у дотадашњој историји телевизије.

Први део комада и представе јесте сукоб послератне генерације која је расла у рестрикцијама, прихватила конвенције, зна вредност новца, поштује државу и родитеље и генерације која стреми освајању сексуалних, националних, расних, родних и других слобода. Реч је о генерацији која се обрачунава са мачистичким ратним и војним наслеђем, генерацији која се бори за права младих на избор квалитета и стила живота, права жена на разводм образовање, права хомосексуалаца на слободну љубав, права свих маргиналних група на слободу говора. Генерацијски сукоби бејбибумера и сајлент генерацијем конзервативистичког одгоја и хипи покрета.

Љубав Љубав Љубав почиње идејом да жене треба да постану равноправне и чињеницом да појам шовинизам почиње да означава сексизам и супериорност мушког пола, а не само национализам као до сада. Почиње у тренутку када школовање постаје доступније кроз различите стипендије, те великом идејом о освајању слободе, прогресивној будућности, технолошком усавршавању, новој међународној политици и осећању повезаности и равноправности свих људи на свету, а све то кроз призму истраживања нових видова комуникације у модерном, “ ослобођеном “ поратном друштву.