04. juna 2018.

Večeras u Pozorištu Atelje 212 na Maloj sceni “ Petar Kralj “ biće izvedena predstava DOK ČEKAMO GODOAu režiji Vukašina Ranđelovića

Predstava je nastala iz rada na anti-dramskom tekstu Semjuela Beketa „Čekajući Godoa” – jednom od najznačajnijih dramskih tekstova 20. veka (ova kontradiktornost je slučajna). Oslanjajući se na teme i motive dela, ekipa predstave je već postojeću strukturu drame razvila u onom pravcu u kojem bi, kako oni kažu, sam Beket  to uradio da je imao priliku da se sretne sa njima  i svoj tekst pročita iz perspektive iz koje su ga oni pročitali.

Navodeći kao alibi – osećanje da, komunicirajući sam mrtvi piscem,ga razumeju možda čak bolje nego što je on sebe razumeo,ovi mladi ljudi su dali sebi za pravo da skrate komad na samo tri sata, postigavši pri tom vremensku diskrepanciju. Kao objašnjenje dodali su : ,,Mi, pre svega, verujemo u povrće i simbole koji nas okružuju. Smatramo da je za razliku od jedinice i dvojke, trojka živahna i druželjubiva, spremna je da oko sebe napravi dar-mar i prilagodljiva je svakom okruženju. Izuzev kada joj okruženje previše zamera na njenoj lakomislenosti i naivnosti. Pored toga,najznačajnija životna lekcija koju broj tri nosi sa sobom glasi – iz dečijih ust

a izlaze najveće reči mudrosti. ”

Igraju:

Vladimir: Peđa Marjanović

Estragon: Aljoša Đidić

Poco: Miloš Lazić

Srećko: Vukašin Ranđelović

Dečak: Stefan Beronja

Režija: Vukašin Ranđelović

Reč reditelja

Demistifikujući predrasude vezane za samo delo, razotkrivajući naizgled besmislene situacije i ulazeći u svet apsurda uočili smo koliko je, isti, sveopšte prisutan danas i ovde. Ne određujući tačno mesto i vreme dešavanja,omogućili smo sebi da dopremo do suštine onoga čime se pisac bavio u delu –nestalnošću ljudskog duha. Živeći i stvarajući u svetu punom kontradiktornosti mi uporno tragamo za pravim odgovorima, imamo grozničavu potrebu za njima. Beket pruža najiskreniji odgovor – odgovora nema. On svojim delom čini da se zapitamo nad svojim postojanjem i uočimo koliko smo prolazni, na jedan veoma tragikomičan način, da objašnjenja za pojmove kao što su sloboda, vreme, svrha, istina, ljubav mogu biti isključivo lični i za svaku osobu drugačiji. Beket čini da pogledamo dalje i šire, ne u budućnost, već sada i ovde. Vreme se nikada neće zaustaviti, noć će neizostavno pasti, na nama je odluka hoćemo li dati odgovor i učiniti nešto dok nam se pruža prilika ili ćemo naći dovoljno dobar izgovor za strah od potencijalnog neuspeha i čekati. „Nisu ni primetili da su sa puta istinskog života neosetno prebačeni na mrtvi kolosek čekanja bez kraja i cilja. Ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje.”

 

Vukašin Ranđelović

 

 

 

© 2009-2015 Pozorište Atelje 212
Ustanova kulture, Svetogorska 21, 11000 Beograd, Srbija
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Produkcija i podrška
New City Company