)
Представа Позоришта Атељеа 212 и Град театра Будва “ Јесења соната “ Ингмара Бергмана у режији Јагоша Марковића, биће изведена 20.05.2017. на XX Teатар фесту “ Петар Кочић “ у Народном позоришту Републике Српске.
ЈЕСЕЊА СОНАТА, једног од најзначајних филмских и позоришних стваралаца 20. века, шведског редитеља, великог филмског уметника, сценаристе, драматичара и продуцента – Ингмара Бергмана, настала је 1978, а говори о светски познатој пијанисткињи Шарлоти, која је породични живот подредила каријери, нарочито свој однос са ћерком. После седам година невиђања, Шарлота одлучује да се одазове Евином позиву да је посети и проведе са њом неко време, не знајући да ће у њеном дому срести и своју другу ћерку Хелену, која је психички болесна и готово неспособна да нормално комуницира. Напетост између мајке и ћерке расте, јер је Шарлота љубоморна због тога што је Ева много снажније повезана са Хеленом него с њом. У току драме открива се да је Ева болесна и због потпуног недостатка мајчине љубави. Напетост достиже врхунац једне ноћи када се у разговору разоткрију годинама потискивани догађаји о којима се у породичном кругу до сада није говорило. Оно што је требало да буде угодан боравак у породичном окружењу, претвориће се у низ разговора преко којих ће мајка и ћерка покушати да разреше годинама потискиване проблеме, који су проузроковали стални осећај недостатка љубави и разумевања
Представа Позоришта Атељеа 212 и Град театра Будва “ Јесења соната “ Ингмара Бергмана у режији Јагоша Марковића, биће изведена 20.05.2017. на XX Teатар фесту “ Петар Кочић “ у Народном позоришту Републике Српске.
ЈЕСЕЊА СОНАТА, једног од најзначајних филмских и позоришних стваралаца 20. века, шведског редитеља, великог филмског уметника, сценаристе, драматичара и продуцента – Ингмара Бергмана, настала је 1978, а говори о светски познатој пијанисткињи Шарлоти, која је породични живот подредила каријери, нарочито свој однос са ћерком. После седам година невиђања, Шарлота одлучује да се одазове Евином позиву да је посети и проведе са њом неко време, не знајући да ће у њеном дому срести и своју другу ћерку Хелену, која је психички болесна и готово неспособна да нормално комуницира. Напетост између мајке и ћерке расте, јер је Шарлота љубоморна због тога што је Ева много снажније повезана са Хеленом него с њом. У току драме открива се да је Ева болесна и због потпуног недостатка мајчине љубави. Напетост достиже врхунац једне ноћи када се у разговору разоткрију годинама потискивани догађаји о којима се у породичном кругу до сада није говорило. Оно што је требало да буде угодан боравак у породичном окружењу, претвориће се у низ разговора преко којих ће мајка и ћерка покушати да разреше годинама потискиване проблеме, који су проузроковали стални осећај недостатка љубави и разумевања