21. jula 2020.

 

Седамдесет седам година од смрти глумице Жанке Стокић

Живана Стокић – Жанка (Велико Градиште24. јануар 1887 — Београд21. јул 1947) је била српска глумица, позната по тумачењу ликова из дела Бранислава Нушића.

Већ премијерним појављивањем у улози Терезе у представи „Брачне ноћи“ 1902. године освојила је публику

Прекретница у њеној каријери се десила у августу 1911. године, када је гостовала у Београду. Ту ју је запазио управник Милан Грол. Само месец дана касније примљена је за привременог члана Народног позоришта, а убрзо постаје и његов стални члан.

Њене запаженије улоге су Тоанета у „Уображеном болеснику“, Дорина у „Тартифу“, Нера у „Подвали“, Стана у „Станоју Главашу“, а посебно оне у Нушићевим делима – Сарка у „Ожалошћеној породици“, Јулишка у „Путу око света“, госпађа Спасић у „Ујежу“, Мица у „Власти“ и Живка у „Госпођи министарки“.

Познато је и да је Бранислав Нушић пишући „Госпођу министарку“, мислио баш на ову глумицу. Сама представа је доживела изузетан успех: до 1941. године изведена је више од две стотина пута, а гостовала је на сценама БечаПрагаБудимпештеСофијеВаршавеКракова и Вилњуса.

Бранислав Нушић је написао поводом стотог извођења представе „Госпође министарке“: „Драга Жанка, Ви и ја данас имамо малу, интимну светковину. Могу догађаји мењати режиме, могу се кризе завитлавати и обарати кабинете; Вас се кризе не може дотаћи, Ви остајете министарка, једина министарка, увек министарка“.

Од 2003. године у Београду се додељује награда с њеним именом „Велика Жанка

 

Тридесет пет година од смрти глумца Зорана Радмиловића

Великан југословенског и српског глумишта Зоран Радмиловић преминуо је 21. јула 1985, пре тачно 35. година, а иза себе је оставио неизбрисив глумачки траг.

Рођен је у Зајечару 11. маја 1933. године. Правни факултет у Београду уписао је на очев предлог, да би потом студирао и на Архитектонском и Филолошком факултету.

Своје глумачке способности опробао је у KУД „Иво Лола Рибар“, након чега је уписао и поступно апсолвирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, те започео каријеру у Београдском драмском позоришту (1962—1968), у коме најпре наступа у мање значајним представама.

Године 1964, Љуба Тадић одустаје, а Радмиловић преузима главну улогу у „Kраљу Ибију“, на сцени Атељеа 212. Представа је велики успех остварила и на нашим просторима, али и на гостовањима у Паризу, Москви, Њујорку, Венецији.

Свакако најпознатија улога, по којој је Зоран добио титулу „краља хумора и импровизације“ била је у позоришној представи „Радован Трећи“.

На филму је дебитовао 1962. године кроз остварење „Чудна девојка“, Јована Живановића, после чега је одиграо око двадесет улога. Главне је остварио у филмовима „Глинени голуб“ (1966), „Рам за слику моје драге“ (1968), „Поглед у ноћ“ (1968), „Павиљон 6“ (1978), „Срећна породица“ (1980).

Међу филмским улогама као најзначајније се издвајају улога „Билија Питона“ у филму „Маратонци трче почасни круг“ и улога „мајстора Животе Говедаревића“ у филму „Шеста брзина“.

Зоран Радмиловић је добитник је Октобарске награде града Београда и „Добричин прстен“.

У његову част од 1988. године додељује се Награда Зоран Радмиловић у оквиру Стеријиног позорја у Новом Саду, а од 1991. године и награда “ Зоранов брк ” на манифестацији „ Дани Зорана Радмиловића “ у Зајечару.

 

Двадесет седам година од смрти глумца Бранка Вујовића Бардолфа

 

Бранко Вујовић (Нови Сад, 30. децембар 1932 — Београд, 21. јул 1993) био је југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Дугогодишњи глумац Атељеа 212.

Најпознатији је по улогама у филмовима Чудо у Шаргану, Дневник увреда 1993 и филму Сарајевски атентат и улогама у представама Отац, Велико и Мало, Маратонци трче почасни круг,Јов, Фауст, Сироти мали хрчки, Цинцари или корешподенција, Чудо у Шаргану.

© 2009-2015 Позориште Атеље 212
Установа културе, Светогорска 21, 11000 Београд, Србија
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Продукција и подршка
ComIT