ZBOGOM SFRJ
Inspirisano Volfgangom Bekerom (Wolfgang Becker)

Tekst i režija: KOKAN MLADENOVIĆ

[nggallery id=61]

Scenograf: Marija Kalabić
Kostimograf: Tatjana Radišić
Kompozitor: Irena Popović
Dramaturg: Gordana Goncić
Scenski pokret: Andreja Kulešević
Video: Goran Balaban
Lektor: Radovan Knežević
Asistent reditelja: Maja Maletković
Asistent kostimografa: Aleksandra Stošić
Organizator: Bojana Đorđević- Kosić

IGRAJU:

JADRANKA MITIĆ, učiteljica: DARA DŽOKIĆ
MLADEN, njen sin: MILOŠ BIKOVIĆ/ MILAN MARIĆ
ZVEZDANA, njena ćerka: HANA SELIMOVIĆ
TATA, otac porodice u porodici bez oca /PROFESOR ANDREJ, marksista po verosipovesti: NENAD ĆIRIĆ
UNA, „beskrajno zanimljiva“: TANJA PETROVIĆ
MILOŠ, u poslu sa „energentima“: IVAN JEVTOVIĆ
VUKICA ROSIĆ, narodni heroj /KOMŠINICA MARA, vezana za ideale: RENATA ULMANSKI
GARI, glumoman: MARINKO MADŽGALJ
DOKTOR, zlatan /PUKOVNIK DIMITRIJE STOJADINOVIĆ, komandant kontejnerske brigade: MIODRAG KRIVOKAPIĆ
ZVEZDANA devojčica: JELENA BLAGOJEVIĆ
MLADEN dečak: UROŠ RAKIĆ

Inspicijent: Emilija Rafajlović
Sufler: Marina Vujević

Dizajn zvuka: Dragan Stevanović
Dizajn svetla: Radomir Stamenković

PREMIJERA: 29.11.2011.

Priča o majci. Priča o zemlji. Priča o majci zemlji koja je iz utopije prešla u realnost, a onda se, iznova, preselila u utopiju.

Jedna vatrena Jugoslovenka, učiteljica Jadranka Mitić, drži vatreni govor u slavu nekadašnje zemlje na 14. kongresu SKJ, januara ’90, u Sava centru. U atmosferi linča i raspada, doživljava srčani udar. Budi se dve godine kasnije. U želji da zaštiti i produži život svoje majke, njen sin “izmišlja” zemlju koje više nema…

Tekst predstave inspirisan je filmom Volfganga Bekera „Zbogom Lenjin“ koji je dobio Oskara za najbolji strani film pre nekoliko godina, a govori o tome šta se desilo sa kolektivnim zanosom jednog naroda i kako smo se iz jedne utopije – komunizma preselili u potpuno novu – kapitalizam, a sve to praćeno ratovima, zebnjom, strahom, nemaštinom i jednom porodičnom pričom – pričom porodice koja je u sve to slepo verovala.

Šta se dogodilo sa velikim idejama, bratstvom i jedinstvom, radnim akcijama, nepokolebljivim entuzijazmom i velikom ljubavlju prema zemlji koja je nestala poput Atlantide, da li bi nam bilo lakše da smo sve to “prespavali” i probudili se u Srbiji i kako, zapravo, izgleda kolektivna utopija, samo su neka od pitanja na koje “odgovara” ova predstava.

© 2009-2015 Pozorište Atelje 212
Ustanova kulture, Svetogorska 21, 11000 Beograd, Srbija
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Produkcija i podrška
ComIT