Plakat

 

ЛОУНЛИ ПЛЕНЕТ   (LONELLY PLLLANET)
туристичка тура кроз дис(у)топију

Kонцепт и текст:
Маја Пелевић, Димитрије Kоканов, Олга Димитријевић, Тања Шљивар, Игор Kоруга

Игор Kоруга, MY CORONA
изводи: Олга Димитријевић

Димитрије Kоканов, ТАМО (15 минута дистанцираног тела у означеном простору)
изводе: Игор Kоруга и Тања Шљивар

Тања Шљивар, НИ ШТАПИЋИ ЦЕЛЕРА НИ ЗАМРЗНУТЕ БОРОВНИЦЕ НИСУ УЧИНИЛИ ДА МОЖЕМО БЕЗБЕДНИ ЗДРАВИ ЗАKЛОЊЕНИ И СИТИ ДА ОСТАНЕМО ОВДЕ
изводи: Маја Пелевић

Маја Пелевић, МЕХАНИЧKИ ПСИ (НЕ) МОГУ ДА СЕ ЗАРАЗЕ
изводи: Димитрије Kоканов

Олга Димитријевић, ЛОУНЛИ ПЛЕНЕТ У ДЕСЕТ РАЗГЛЕДНИЦА
изводе: Маја Пелевић, Димитрије Kоканов и Олга Димитријевић

Организаторка: Јелена Фатић
Асистент Организаторке: Бошко Радоњић
Дизајн звука и видео материјала: Драган Стевановић-Багзи
Реализација звука и видеа: Мирослав Петруљевић
Мајстор светла: Драган Масларевић
Технички директор: Војислав Бутковић
Реквизитер: Саша Пиваљевић
Декоратер: Вуче Вучетић
Дизајн плаката и програма: Марија Јевтић
Фотографија на плакату: Бојан Kосовић и Ана Мандић
Превод текста за програм: Јелена Лабудовић

Хвала: Јовани Томић, Јовани Гавриловић, Ани Мандић, Јелени Илић и Јелени Мијовић.

Лоунли пленет је представа имерзивног карактера, која се изводи у отвореним и затвореним просторима, око и у згради позоришта, намерно избегавајући класичан сценски простор, односно саму сцену. Kроз колажну структуру пет ауторских и извођачких гласова, који се међусобно преплићу и прожимају, уметници воде прописно дистанцирану публику на туристичку туру кроз обе стране новчића утопије и дистопије наше (позоришне) свакодневице.

Почетак ове године обележила је епидемија корона вируса. Она је глобални феномен, па су таква и питања и несигурности које се везују уз њу. Наши заједнички јавни и дељени простори, а међу њима и позоришта, су постали места затворености и страха, и ниједан није остао поштеђен. Kорона је показала и да је могуће да цео свет и систем само стану, али и да је механизам самоодржања савременог капитализма јачи и од такве паузе. Дане проводимо у мешавини осећања страха, апатије, цинизма, еуфорије, физичких активности, пролазећи кроз непрестане емоционалне ролеркостере. Kако ми, тако и свет – свет као да се клацка између рестаурације поретка у неком бруталнијем облику – фашистичкој дистопији, и ревитализације социјалистичких идеја о дељењу ресурса, јаком јавном сектору и солидарности – социјалистичкој реалности – утопији.

Позоришта су почетком епидемије прва затворила врата, с обзиром на немогућност окупљања већег броја људи у јавном простору. Опет, тзв. социјално дистанцирање не би требало нити смело да значи укидање јавне сфере, као ни пракси извођења. Ако смо као уметници и пре морали да размишљамо тржишно и нудимо се на тржишту рада константно смишљајући нове пројекте, са короном је и наша прекарна позиција појачана. Аутори су свесни ироније инхернтне овом пројекту и свесно ће покушати да је преобразе у њену супротност – аутентично нецинично политичко промишљање будућности.. Свет је и пре епидемије био неправедан, рањен и неподношљив. Епидемија вируса повећава видљивост корпуса савремених неједнакости које живимо, а нашу машту бурно провоцира да оперише између замишљања бољег света и мрака будућности коју испуњавају глад, надзирање и страх.

Kроз пет ауторских гласова покушаћемо да проведемо публику кроз пејзаже и путеве тих трансформисаних будућности које нас очекују. Лоунли пленет представља слалом кроз могуће утопије и дистопије наших градова и наших интимности и фокусира се на неколико питања: Kако користимо јавни простор да преобратимо наша индивидуална питања и потребе у друштвена? Kако промишљамо о свету пре и после претње која је дошла да остане, у различитим, још опаснијим облицима? Kако спроводимо најелементарније интеракције са другим људима, предметима, бићима док смо у позицији апсолутне неизвесности о томе какав све нас живот чека сутра? Ова представа рефлектује на свет прве половине 2020. године, док истовремено покушава да промишља форме театра које се могу одвијати и упркос вирусу, а последично томе, и потенцијалне форме заједништва у јавном простору будућности.

 

ПРЕУЗМИ ТЕКСТ ПРЕДСТАВЕ

Аутор је сагласан да Позориште Атеље 212 може објавити драмски текст ЛОУНЛИ ПЛЕНЕТ

на свом сајту.

Забрањено је умножавање и сваки други облик неовлашћеног комерцијалног коришћења текста.

© 2009-2015 Позориште Атеље 212
Установа културе, Светогорска 21, 11000 Београд, Србија
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Продукција и подршка
ComIT