Plakat

 

LOUNLI PLENET   (LONELLY PLLLANET)
turistička tura kroz dis(u)topiju

Koncept i tekst:
Maja Pelević, Dimitrije Kokanov, Olga Dimitrijević, Tanja Šljivar, Igor Koruga

Igor Koruga, MY CORONA
izvodi: Olga Dimitrijević

Dimitrije Kokanov, TAMO (15 minuta distanciranog tela u označenom prostoru)
izvode: Igor Koruga i Tanja Šljivar

Tanja Šljivar, NI ŠTAPIĆI CELERA NI ZAMRZNUTE BOROVNICE NISU UČINILI DA MOŽEMO BEZBEDNI ZDRAVI ZAKLONJENI I SITI DA OSTANEMO OVDE
izvodi: Maja Pelević

Maja Pelević, MEHANIČKI PSI (NE) MOGU DA SE ZARAZE
izvodi: Dimitrije Kokanov

Olga Dimitrijević, LOUNLI PLENET U DESET RAZGLEDNICA
izvode: Maja Pelević, Dimitrije Kokanov i Olga Dimitrijević

Organizatorka: Jelena Fatić
Asistent Organizatorke: Boško Radonjić
Dizajn zvuka i video materijala: Dragan Stevanović-Bagzi
Realizacija zvuka i videa: Miroslav Petruljević
Majstor svetla: Dragan Maslarević
Tehnički direktor: Vojislav Butković
Rekviziter: Saša Pivaljević
Dekorater: Vuče Vučetić
Dizajn plakata i programa: Marija Jevtić
Fotografija na plakatu: Bojan Kosović i Ana Mandić
Prevod teksta za program: Jelena Labudović

Hvala: Jovani Tomić, Jovani Gavrilović, Ani Mandić, Jeleni Ilić i Jeleni Mijović.

Lounli plenet je predstava imerzivnog karaktera, koja se izvodi u otvorenim i zatvorenim prostorima, oko i u zgradi pozorišta, namerno izbegavajući klasičan scenski prostor, odnosno samu scenu. Kroz kolažnu strukturu pet autorskih i izvođačkih glasova, koji se međusobno prepliću i prožimaju, umetnici vode propisno distanciranu publiku na turističku turu kroz obe strane novčića utopije i distopije naše (pozorišne) svakodnevice.

Početak ove godine obeležila je epidemija korona virusa. Ona je globalni fenomen, pa su takva i pitanja i nesigurnosti koje se vezuju uz nju. Naši zajednički javni i deljeni prostori, a među njima i pozorišta, su postali mesta zatvorenosti i straha, i nijedan nije ostao pošteđen. Korona je pokazala i da je moguće da ceo svet i sistem samo stanu, ali i da je mehanizam samoodržanja savremenog kapitalizma jači i od takve pauze. Dane provodimo u mešavini osećanja straha, apatije, cinizma, euforije, fizičkih aktivnosti, prolazeći kroz neprestane emocionalne rolerkostere. Kako mi, tako i svet – svet kao da se klacka između restauracije poretka u nekom brutalnijem obliku – fašističkoj distopiji, i revitalizacije socijalističkih ideja o deljenju resursa, jakom javnom sektoru i solidarnosti – socijalističkoj realnosti – utopiji.

Pozorišta su početkom epidemije prva zatvorila vrata, s obzirom na nemogućnost okupljanja većeg broja ljudi u javnom prostoru. Opet, tzv. socijalno distanciranje ne bi trebalo niti smelo da znači ukidanje javne sfere, kao ni praksi izvođenja. Ako smo kao umetnici i pre morali da razmišljamo tržišno i nudimo se na tržištu rada konstantno smišljajući nove projekte, sa koronom je i naša prekarna pozicija pojačana. Autori su svesni ironije inherntne ovom projektu i svesno će pokušati da je preobraze u njenu suprotnost – autentično necinično političko promišljanje budućnosti.. Svet je i pre epidemije bio nepravedan, ranjen i nepodnošljiv. Epidemija virusa povećava vidljivost korpusa savremenih nejednakosti koje živimo, a našu maštu burno provocira da operiše između zamišljanja boljeg sveta i mraka budućnosti koju ispunjavaju glad, nadziranje i strah.

Kroz pet autorskih glasova pokušaćemo da provedemo publiku kroz pejzaže i puteve tih transformisanih budućnosti koje nas očekuju. Lounli plenet predstavlja slalom kroz moguće utopije i distopije naših gradova i naših intimnosti i fokusira se na nekoliko pitanja: Kako koristimo javni prostor da preobratimo naša individualna pitanja i potrebe u društvena? Kako promišljamo o svetu pre i posle pretnje koja je došla da ostane, u različitim, još opasnijim oblicima? Kako sprovodimo najelementarnije interakcije sa drugim ljudima, predmetima, bićima dok smo u poziciji apsolutne neizvesnosti o tome kakav sve nas život čeka sutra? Ova predstava reflektuje na svet prve polovine 2020. godine, dok istovremeno pokušava da promišlja forme teatra koje se mogu odvijati i uprkos virusu, a posledično tome, i potencijalne forme zajedništva u javnom prostoru budućnosti.

 

PREUZMI TEKST PREDSTAVE

Autor je saglasan da Pozorište Atelje 212 može objaviti dramski tekst LOUNLI PLENET

na svom sajtu.

Zabranjeno je umnožavanje i svaki drugi oblik neovlašćenog komercijalnog korišćenja teksta.

© 2009-2015 Pozorište Atelje 212
Ustanova kulture, Svetogorska 21, 11000 Beograd, Srbija
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Produkcija i podrška
ComIT