ХОМО ФАБЕР

Редитељка:

Ана Томовић

Превод: Олга Требичник

Драматуршкиња: Тамара Барачков

Сценографкиња: Љубица Милановић

Костимографкиња: Селена Oрб

Композиторка: Невена Глушица

Сценски покрет: Маја Kалафатић

Видео: Душан Грубин

Организаторка: Јелена Твртковић

Асистент организаторке: Лазар Ненадић

Фотограф: Бошко Ђорђевић

Играју:

Валтер Фабер – Светозар Цветковић

Херберт Хенке / Путник на броду / Доктор / Макро / Инжињер – Стефан Бундало

Ива / Кубанка / Стјуардеса – Јелена Петровић

Сабет – Јована Стојиљковић

Хана – Радмила Томовић

Музичар / Извођач – Младен Лукић

О представи

ХОМО ФАБЕР

ХОМО ФАБЕР

Валтер Фабер протогониста овог романа пролази кроз низ инцидентних и несвакидашњих ситуација у свом физичком и духовном кретању кроз живот. Он је швајцарски инжењер са бурном прошлошћу која отпочиње великом љубављу са јеврејком Ханом у освит Другог Светског рата, а који на путовањима кроз Северну и Јужну Америку пролази кроз узнемирујућу интроспекцију при сагледавању свог живота, својих погледа на свет, идеолошких превирања и емотивних нестабилности.

Хомо Фабер је прича о Валтеру Фабру и његовим путовањима на којима сам јунак проблематизује сопствени идентитет, индивидуалност, одговорност спрам својих одлука, сопствени морал и политичку позицију у друштву. Фабер се суочава са егзистенцијалистичким кризама, проблемом вере и животним усудом који је изван његове контроле – његова љубав према једној жени након разлаза бива замењена његовом кривицом и трагичком грешком у љубави према другој, значајно млађој жени. Валтер Фабер је јунак који се кроз низ животних околности суочава са собом самим и бива поражен собом на самоме крају.

Роман Хомо Фабер је први пут објављен 1957. године, а по истом роману је снимљен и чувени филм Војаџер у режији Фолкера Шлендорфа (1991).

Премијера представе је заказана за 07.03. 2019. године на сцени Мира Траиловић.

Ово је друга режија Ане Томовић у Позоришту Атеље 212 у Београду. Пре режије Хомо Фафера, редитељка Ана Томовић је на сцени Петар Краљ режирала комад HalfLajf Филипа Вујошевића.