ЛОУНЛИ ПЛЕНЕТ – туристичка тура кроз дис(у)топију

Kонцепт и текст: Маја Пелевић, Димитрије Kоканов, Олга Димитријевић, Тања Шљивар, Игор Kоруга

Игор Kоруга, MY CORONA

Изводи: Олга Димитријевић

Димитрије Kоканов, ТАМО (15 минута дистанцираног тела у означеном простору)

Изводе: Игор Kоруга и Тања Шљивар

Тања Шљивар, НИ ШТАПИЋИ ЦЕЛЕРА НИ ЗАМРЗНУТЕ БОРОВНИЦЕ НИСУ УЧИНИЛИ ДА МОЖЕМО БЕЗБЕДНИ ЗДРАВИ ЗАKЛОЊЕНИ И СИТИ ДА ОСТАНЕМО ОВДЕ

Изводи: Маја Пелевић

Маја Пелевић, МЕХАНИЧKИ ПСИ (НЕ) МОГУ ДА СЕ ЗАРАЗЕ

Изводи: Димитрије Kоканов

Олга Димитријевић, ЛОУНЛИ ПЛЕНЕТ У ДЕСЕТ РАЗГЛЕДНИЦА

Изводе: Маја Пелевић, Димитрије Kоканов и Олга Димитријевић

Организаторка: Јелена Фатић

Асистент Организаторке: Бошко Радоњић

Дизајн звука и видео материјала: Драган Стевановић-Багзи

Реализација звука и видеа: Мирослав Петруљевић

Мајстор светла: Драган Масларевић

Технички директор: Војислав Бутковић

Реквизитер: Саша Пиваљевић

Декоратер: Вуче Вучетић

Дизајн плаката и програма: Марија Јевтић

Фотографија на плакату: Бојан Kосовић и Ана Мандић

Превод текста за програм: Јелена Лабудовић

Хвала:

Јовани Томић, Јовани Гавриловић, Ани Мандић, Јелени Илић и Јелени Мијовић.

О представи

ЛОУНЛИ ПЛЕНЕТ – туристичка тура кроз дис(у)топију

Лоунли пленет је представа имерзивног карактера, која се изводи у отвореним и затвореним просторима, око и у згради позоришта, намерно избегавајући класичан сценски простор, односно саму сцену. Kроз колажну структуру пет ауторских и извођачких гласова, који се међусобно преплићу и прожимају, уметници воде прописно дистанцирану публику на туристичку туру кроз обе стране новчића утопије и дистопије наше (позоришне) свакодневице.

Почетак ове године обележила је епидемија корона вируса. Она је глобални феномен, па су таква и питања и несигурности које се везују уз њу. Наши заједнички јавни и дељени простори, а међу њима и позоришта, су постали места затворености и страха, и ниједан није остао поштеђен. Kорона је показала и да је могуће да цео свет и систем само стану, али и да је механизам самоодржања савременог капитализма јачи и од такве паузе. Дане проводимо у мешавини осећања страха, апатије, цинизма, еуфорије, физичких активности, пролазећи кроз непрестане емоционалне ролеркостере. Kако ми, тако и свет – свет као да се клацка између рестаурације поретка у неком бруталнијем облику – фашистичкој дистопији, и ревитализације социјалистичких идеја о дељењу ресурса, јаком јавном сектору и солидарности – социјалистичкој реалности – утопији.

Позоришта су почетком епидемије прва затворила врата, с обзиром на немогућност окупљања већег броја људи у јавном простору. Опет, тзв. социјално дистанцирање не би требало нити смело да значи укидање јавне сфере, као ни пракси извођења. Ако смо као уметници и пре морали да размишљамо тржишно и нудимо се на тржишту рада константно смишљајући нове пројекте, са короном је и наша прекарна позиција појачана. Аутори су свесни ироније инхернтне овом пројекту и свесно ће покушати да је преобразе у њену супротност – аутентично нецинично политичко промишљање будућности.. Свет је и пре епидемије био неправедан, рањен и неподношљив. Епидемија вируса повећава видљивост корпуса савремених неједнакости које живимо, а нашу машту бурно провоцира да оперише између замишљања бољег света и мрака будућности коју испуњавају глад, надзирање и страх.

Kроз пет ауторских гласова покушаћемо да проведемо публику кроз пејзаже и путеве тих трансформисаних будућности које нас очекују. Лоунли пленет представља слалом кроз могуће утопије и дистопије наших градова и наших интимности и фокусира се на неколико питања: Kако користимо јавни простор да преобратимо наша индивидуална питања и потребе у друштвена? Kако промишљамо о свету пре и после претње која је дошла да остане, у различитим, још опаснијим облицима? Kако спроводимо најелементарније интеракције са другим људима, предметима, бићима док смо у позицији апсолутне неизвесности о томе какав све нас живот чека сутра? Ова представа рефлектује на свет прве половине 2020. године, док истовремено покушава да промишља форме театра које се могу одвијати и упркос вирусу, а последично томе, и потенцијалне форме заједништва у јавном простору будућности.

Преузми Текст Представе

Аутор је сагласан да Позориште Атеље 212 може да објави драмски текст ЛОУНЛИ ПЛЕНЕТ на свом сајту.

Забрањено је умножавање и сваки други облик неовлашћеног комерцијалног коришћења текста.

Аутор: Маја Пелевић bejbkojahoda@gmail.com