НА РУБУ ПАМЕТИ, ЈЕДНЕ НОВЕМБАРСКЕ НОЋИ 1918.

Режија:

Марко Мисирача

Scene Image

 

Драматуршкиња:

Вида Давидовић

Сценографкиња:

Ана Колбајнова

Kостимографкиња:

Јелена Јањатовић

Музика, избор музике и аранжмани:

Драгослав Танасковић

Сценски говор:

др Дејан Средојевић

Сценски покрет:

Марија Миленковић

Дизајн светла:

Анђела Кусић

Дизајн плаката и програма:

Симона Дашић Раца

Стручна сарадница за плес:

Сандра Пауновски

Инспицијент и суфлер:

Александар Милорадовић

Шеф технике:

Ненад Милорадовић

Светло:

Никола Манић

Тон:

Иван Филиповић

Декоратери:

Владислав Бркић, Страхиња Ђорђевић, Зоран Стевановић

Реквизита:

Саша Ђорђевић, Марија Вујичић

Гардероба:

Драгица Илић, Мирјана Тодоровић

Шминка:

Марија Курћубић

Кројачки радови:

Мирјана Допуђа

Столарски радови:

Зоран Јокановић

Фотографије:

Марко

Играју:

Доктор/Мирослав Крлежа: Милош Крстовић
Јадвига Јесенска: Сања Матејић
Г. генерални директор Домаћински / Пуковник Весовић: Иван Видосављевић
Г. др. Хуго-Хуго / Славко Кватерник: Чедомир Штајн
Г. министар др. Марко Антоније Јаворшек / Грађанин / Љекар: Никола Милојевић
Г. др. Wернер / Перо Крнета / Грађанин: Саша Пилиповић
Гђа Агнеза / Грађанка: Мина Стојковић
Г. др. Атила пл. Ругваy / Српски официр: Ненад Вулевић
Егон пл. Сарваш-Даљски / Инг. Синек / Југославен Шиме: Аврам Цветковић
Вон Петретицх / Брицо / Војник Терзић / Агент ћудоредне полиције / Југославен Блаж: Богдан
Милојевић
Генералица Амалија Аqуацурти пл. Сарваш-Даљска / Југославенка Злата: Марија Ракочевић
Пјевачица у Хотелу „Европа“ / Гђа. Дамаскинијева / Собарица / Југославенка Зофка: Милица
Мајсторовић
Гђа. Домаћинска / Југославенка Олга: Надежда Јаковљевић
Бенд у Хотелу „Европа“: Драгослав Танасковић
Иван Филиповић
Душан Прличковски
Болничар: Александар Милорадовић

О представи

НА РУБУ ПАМЕТИ, ЈЕДНЕ НОВЕМБАРСКЕ НОЋИ 1918.

НА РУБУ ПАМЕТИ, ЈЕДНЕ НОВЕМБАРСКЕ НОЋИ 1918.

Одлука да се приступи раду на На рубу памети и Пијаној ноћи дошла је као поседица опажања да
у нашем друштву постоји потреба за повратком крлежијанског начина мишљења – циничног, али
непоколебљивог, аргументованог, али недихотомичног. У том смислу, и у овој представи се
преплићу личности из Крлежиних дневника и личности из Крлежиног романа, људи различитих „погледа на
свет“ и ликови разнородних идеолошких и моралних начела и сви заједно чине свеобухватан
универзум. Све време смо настојали да одржимо ту врсту амбиваленције, преиспитивања и потребе
за довољно виспреним одговором који, ипак, не би био закључак. Иако је адаптација рађена управо
у епохи, ту врсту усамљености јединог запитаног појединца осећамо сви на много нивоа,
поготово у ситуацији у којој се константно суочавамо са сукобљеним мишљењима у којима је
тешко наћи логику или смисао. Управо зато тежили смо да кроз епоху прикажемо један другачији
приступ који модерном друштву недостаје, Докторову способност синтезе.
Остаје нада да ћемо успети гледаоцима кроз ову дијалектичност да приближимо и дијалектичност
крлежијанских начела, органску, истиниту, непатворену, лишену малограђанштине и претенциозности.
На крају крајева, понекад се учини да је једини пут управо тај „поглед на свет“.