Plakat

Александар Радивојевић

СТРУЈОСЕК

 

Режија: АЛЕКСАНДАР ШВАБИЋ
Драматург: Гордана Гонцић
Сценограф: Валентина Попрзан
Костимограф: Мариа Марковић
Композитор: Иван Антић
Организатор: Јелена Твртковић

Играју:

Струјосек: ГОРДАН КИЧИЋ
Војвода: БРАНИСЛАВ ТРИФУНОВИЋ
Сердар: МАРКО ГВЕРО
Госпођа Гаца, Војводин отац: МИОДРАГ КРСТОВИЋ
Стаја: МИЛИЦА ГОЈКОВИЋ
Глас спикера: БОЈАН ЖИРОВИЋ
Глас спикерке: ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ

Инспицијент и суфлер: Миленко Адамов/ Јована Павић

Дизајн светла: Душко Ковачевић
Дизајн звука: Давор Дубока
Видео: Милош Станојевић

Премијера: 16. март 2015.

У МРАКУ ЈЕ ИСТИНА

СТРУЈОСЕК је урнебесна црна комедија сатиричног типа, у духу и сензибилитету блиском Квентину Тарантину, модерни камерни вестерн са местимичним снажним упливима монтипајтоновске естетике. То је прича о специјалном теренском раднику електродистрибуције, човеку који ступа у акцију када треба физички исећи струју посебно лежерним неплатишама и потенцијално криминогеним групама грађана за које постоји основана сумња да “краду” електричну енергију, прикључивши се на туђу станицу.

Струјосек је извршилац дужности електродистрибуције која кад не може да утера неплатише и наплати дугове регуларним путем зове њега да уради посао. Живећи у мраку у својој гарсоњери, пошто је и сам себи морао да искључи струју, овај џелат струје и пролетерски виновник мрака добија задатак да је исече елитним неплатишама који не плаћају искључиво из безобразлука, бахатости и похлепе, као и захваљујући добрим везама са корумпираним инстанцама тог друштва. Послушно прихвата тај посао као и сваки други. Отуђен од емотивности и изгубљен у сопственом имагинарном свету вечите борбе светлости и мрака, Струјосек неправди у којој живи и за коју извршава дужност мора да стане на крај.

Струјосек је модерна бајка која метафорички критикује свет технологије. Мрак симболизује измишљен свет који се утопио у технологији, свет где нестаје људско, а све је више електричног. Свет људи овисних од технологије који и сами постају машине, капиталистички аутоматони. Сатирична бајка у којој људи губе људско и несвесни бивају побеђени од струје. Струјосек у струји и “лажном” светлу види непријатеља који је обмануо људе и учинио их слепим за “праву“ светлост која мора победити. Права светлост, по Струјосеку, обитава у правом, аналогном, квалитетном мраку који он жели да донесе како би људи у тој исконској тмини поново пронашли себе.

Први корак ка победи мрака наше дигитализоване стварности јесте схватање и прихватање истог. Лишени извора струје и помагала које с њом добијамо, постајемо све неспособнији, хендикепирани и у моралном и у духовном смислу. Колико нам је струја доброг донела, а колико одузела? Колико нас је један од највећих изума човечанства и примера временског напретка, заправо угасио и застранио? Струјосек је бајковита критика модерне цивилизације размажене и изгубљене у времену којем се све добија притиском на тастер. Чак и људски односи и интима полако се предају лажним сликама компјутера и технологије.

Данашњи свет окупан варљивим технолошким светлом, на перфидан начин “олакшана” свакодневица представља лаж у коју смо уљуљкани, јер затрпани масом дигиталних информација постајемо слепи за праву истину реалних догађаја око нас. Живимо у мраку испуњеном наметнутим, потуреним светлом које подмукло пласира своје контаминирајуће садржаје што изазивају зависност. Струјосек гашењем тог варљивог светла пружа аутентични мрак и њиме осветљава могућу мисао и истину.
Сама инверзија мрака и светлости би требало да раскринка и горућу инверзију која је иманентно присутна у нашим животима.

У Струјосеку се црна комедија користи у контексту сатиричне критике наше данашњице, која је већ сама по себи апсурдистичка, препуна људи контролисаних капиталистичком технологијом. Струјосеку је намера да спроведе свој бунт на неуобичајен и ексцентричан начин. Он стреми да постане аутентични пролетерски суперхерој, модерни Прометеј који ће капитализму одузети варљиво светло и свету показати право, скривено у новом мраку. Није то само сатира, пародија нашег менталитета у судару са технологијом, већ глобална сатира времена и историјског тренутка, оличена у борцу против ветрењача онога што је постало неизоставни градивни елемент наших живота. Жанровски ова представа ствара један фиктивни, али не и невероватни свет и ликове у том свету који превише личи на наш. Тај фиктивни свет постмодернистички је омеђен препознатљивим референцама на поп-културу-стрип, филм и бројне жанровске моделе већ у самом наративу, како би се нагласио генерални свет наметнутих илузија које испуњавају ту лажну светлост, тај владајући технолошки мрак.

© 2009-2015 Позориште Атеље 212
Установа културе од националног значаја, Светогорска 21, 11000 Београд, Србија
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Продукција и подршка
New City Company