О Позоришту

ИСТОРИЈАТ

Позориште АТЕЉЕ 212 основано је 12. новембра 1956. године. Представе су се првих година играле у адаптираној сали старе „Борбе“. Када је постао управник Атељеа, Бојан Ступица је осмислио и припремио планове за изградњу нове зграде Атељеа на садашњој адреси – на углу Влајковићеве и Светогорске улице (некада улице Лоле Рибара). Нова зграда позоришта отворена је 30. децембра 1964. године премијерним извођењем представе „Љубинко и Десанка“ Александра Поповића у режији Радета Марковића.

Реконструкција зграде Атељеа започета је 1988. године, а ново, адаптирано позориште отворено је 1. августа 1992. године премијером представе „Кнегиња из Фоли-Бержера“ Жоржа Фејдоа у режији тадашњег управника Љубомира Муција Драшкића.

ДИРЕКТОР

НОВИЦА АНТИЋ

Новица Антић, рођен 1961.године у Београду. Дипломирао права на Правном факултету у Београду 1984. године, правосудни испит положио 1987. године. Поред права, студирао и филологију-руски језик и књижевност.

Од 1991-2000. године обављао је послове секретара, уметничког секретара и извршног директора Београдског интернационалног театарског фестивала БИТЕФ.

Од 2001. године обављао је функције секретара Министарства културе ( у два мандата), помоћника градског секретара за културу Београда, директора Управе за заједничке послове републичких органа (УЗЗПРО) и државног секретара у Министарству културе и информисања.

Од 2001-2009 године био је стални члан Владине Комисије за сарадњу са УНЕСКО-м, водио је Радну групу за израду првог Нацрта закона о култури, био је члан УО „ЈП Сава Центар“, председник Надзорног одбора Градског завода за заштиту споменика културе Града Београда, члан УО „Мадленијанума“ и Задужбине Илије Коларца, члан УО Битеф Театра, члан Жирија „Стеријиног позорја“, председник УО Културног центра Београда.. Заједно са Јованом Ћириловим је оснивач Центра за ново позориште и игру. Председник је Одбора за подизање споменика Мири Траиловић и Јовану Ћирилову и члан Одбора за подизање споменика Зорану Ђинђићу. Од 2019. године је председник Управног одбора Фондације др. Зоран Ђинђић.

Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије , има седам објављених књига превода и добитник је најзначајнијих националних награда за преводилаштво „Милош Ђурић“ и „Јован Максимовић“. Једини је инострани члан московског Жирија за Националну драмску награду Удружења драмских уметника Руске Федерације. Његови преводи драма изводили су се и изводе се у скоро свим професионалним позориштима Србије.

Добитник Награде града Београда за књижевност и преводно стваралаштво за 2019. годину

Од 2001-2009 године био је стални члан Владине Комисије за сарадњу са УНЕСКО-м, водио је Радну групу за израду првог Нацрта закона о култури, био је члан УО „ЈП Сава Центар“, председник Надзорног одбора Градског завода за заштиту споменика културе Града Београда, члан УО „Мадленијанума“ и Задужбине Илије Коларца, члан УО Битеф Театра, члан Жирија „Стеријиног позорја“, председник УО Културног центра Београда.. Заједно са Јованом Ћириловим је оснивач Центра за ново позориште и игру. Председник је Одбора за подизање споменика Мири Траиловић и Јовану Ћирилову и члан Одбора за подизање споменика Зорану Ђинђићу. Од 2019. године је председник Управног одбора Фондације др. Зоран Ђинђић.

Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије , има седам објављених књига превода и добитник је најзначајнијих националних награда за преводилаштво „Милош Ђурић“ и „Јован Максимовић“. Једини је инострани члан московског Жирија за Националну драмску награду Удружења драмских уметника Руске Федерације. Његови преводи драма изводили су се и изводе се у скоро свим професионалним позориштима Србије.

Добитник Награде града Београда за књижевност и преводно стваралаштво за 2019. годину