Данас је Светски дан позоришта!

27. марта 2014

Овај значајни датум, у Атељеу 212 ће се обележити традиционалним читањем међународне поруке, коју је за ову годину написао јужноафрички драмски писац Брет Бејли,  пре почетка наших вечерашњих представа:

Сцена „Мира Траиловић“ – РЕВИЗОР, Н.В. Гогоља у режији Иве Милошевић – 20.00
Сцена „Петар Краљ“ – ПОМОРАНЏИНА КОРА, М. Пелевић у режији Горана Марковића – 20.30

На иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ), већ више од 50 година од 1961. године, широм света обележава се Светски дан позоришта, 27. март. Први пут у Хелсинкију, а затим у Бечу на деветом ИТИ конгресу, јуна 1961. године, тадашњи председник Арви Кивимаа из Финске, предложио је да се прославља Светски дан позоришта. Његов предлог је прихваћен са одушевљењем. Од тада се сваког 27. марта (дан отварања Театра нација 1962. у Паризу) обележава Светски дан позоришта на различите начине.
На тај дан позоришта у свету, национални центри Међународног позоришног института и читава међународна позоришна заједница организује разне позоришне манифестације, од којих је најважнија традиционална међународна порука коју, на позив ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа. Порука се преводи на више од 20 језика, чита пред десетинама хиљада гледалаца у позориштима, штампа и емитује у стотинама новина, часописа, радио и тв станица на свим континентима
Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962. Ове године поруку је написао јужноафрички драмски писац Брет Бејли.

ПОРYКА ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2014:

Где год постоји људско друштво, ту је и неукротиви Дух представе.
Под крошњама у засеоцима, на модерно опремљеним сценама светских метропола; у школским дворанама, на пољима, у храмовима; у страћарама, на трговима, у друштвеним центрима и градским подземљима, сједињавамо се путем пролазних позоришних светова које стварамо да бисмо изразили сву нашу сложеност, разноликост, рањивост, како у живом телу тако и у даху, у гласу.
Окупљамо се да плачемо и да се сећамо; да се смејемо и проматрамо; да учимо, афирмишемо, замишљамо. Да се дивимо достигнућима технологије и оваплоћујемо богове. Да нас оставе без даха наше могућности поимања лепоте, саосећања и монструозности. Да осетимо енергију и моћ. Да славимо богатство наших културних разлика и премостимо границе које нас раздвајају.
Где год постоји људско друштво, ту је и неукротиви Дух представе. Поникао из заједнице, он носи маске и костиме наших различитих традиција. Упреже наше језике, ритмове и покрете и отвара нови простор међу нама.
А ми, уметници који радимо са овим древним духом, ми осећамо изазов да га урежемо у наша срца, идеје, наша тела како бисмо открили стварност у свој њеној световности и блиставој мистерији. Али, у овој епохи у којој се толики милиони људи боре за опстанак, пате под опресивним режимима и грабежљивим капитализмом, беже од конфликата и невоља, у којој нашу приватност нарушавају тајне службе, а наше ре чи контролишу наметљиве власти; у којој су шуме уништене, врсте искорењене, океани отровани: шта смо ми то дужни да откривамо?
У овом свету неједнаких моћи где најразличитији хегемонијски слојеви покушавају да нас убеде да су један народ, раса, род, сексуално опредељење, религија, идеологија, културни оквир супериорнији од других, да ли је заиста одржива идеја да уметности треба да буду одвојене од друштвених агенди?
Да ли ми, уметници из арена и са сцена, треба да се прилагођавамо пречишћеним захтевима тржишта, или пак треба да искористимо моћ коју имамо: да утремо пут у срцима и памћењу друштва, да окупљамо људе око себе, инспиришемо, опчињавамо и информишемо, и да стварамо један свет наде и сарадње отвореног срца?
Превод са енглеског: Душана Тодоровић

bret

БРЕТ БЕЈЛИ је јужноафрички драмски писац, дизајнер, редитељ, аутор инсталација и уметнички директор продукцијске куће ТWВ. Радио је широм Јужне Африке, у Зимбабвеу, Уганди, Хаитију, Демократској Републици Конго, у Великој Бртитанији и у Европи.
Његове хваљене иконокластичне драме, које пропитују динамику пост-колонијалног света, укључују представе БИГ ДАДА, ИПИ ЗОМБИ? и МАМБО ЏАМБО, медЕа и ОРФЕУС. Аутор је перформанс инсталација ЕГЗИБИТ А и ЕГЗИБИТ Б.
Његова дела су играна и излагана у Европи, Аустралији и Африци, и освојила су неколико награда, укључујући и златну медаљу за дизајн на Прашком квадријеналу (2007). Био је председник жирија Прашког квадријенала 2011, и члан жирија на ИТИ-јевом такмичењу „Музичко позориште данас“ у марту 2013.
Режирао је отварање Светског самита уметности и културе у Јоханесбургу (2009), а од 2006-2009 и отварања Међународног фестивала уметности у Харареу. Од 2008. до 2011. био је селектор јединог јужноафричког јавног уметничког фестивала у Кејптауну.

Овај значајни датум, у Атељеу 212 ће се обележити традиционалним читањем међународне поруке, коју је за ову годину написао јужноафрички драмски писац Брет Бејли,  пре почетка наших вечерашњих представа:

Сцена „Мира Траиловић“ – РЕВИЗОР, Н.В. Гогоља у режији Иве Милошевић – 20.00
Сцена „Петар Краљ“ – ПОМОРАНЏИНА КОРА, М. Пелевић у режији Горана Марковића – 20.30

На иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ), већ више од 50 година од 1961. године, широм света обележава се Светски дан позоришта, 27. март. Први пут у Хелсинкију, а затим у Бечу на деветом ИТИ конгресу, јуна 1961. године, тадашњи председник Арви Кивимаа из Финске, предложио је да се прославља Светски дан позоришта. Његов предлог је прихваћен са одушевљењем. Од тада се сваког 27. марта (дан отварања Театра нација 1962. у Паризу) обележава Светски дан позоришта на различите начине.
На тај дан позоришта у свету, национални центри Међународног позоришног института и читава међународна позоришна заједница организује разне позоришне манифестације, од којих је најважнија традиционална међународна порука коју, на позив ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа. Порука се преводи на више од 20 језика, чита пред десетинама хиљада гледалаца у позориштима, штампа и емитује у стотинама новина, часописа, радио и тв станица на свим континентима
Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962. Ове године поруку је написао јужноафрички драмски писац Брет Бејли.

ПОРYКА ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2014:

Где год постоји људско друштво, ту је и неукротиви Дух представе.
Под крошњама у засеоцима, на модерно опремљеним сценама светских метропола; у школским дворанама, на пољима, у храмовима; у страћарама, на трговима, у друштвеним центрима и градским подземљима, сједињавамо се путем пролазних позоришних светова које стварамо да бисмо изразили сву нашу сложеност, разноликост, рањивост, како у живом телу тако и у даху, у гласу.
Окупљамо се да плачемо и да се сећамо; да се смејемо и проматрамо; да учимо, афирмишемо, замишљамо. Да се дивимо достигнућима технологије и оваплоћујемо богове. Да нас оставе без даха наше могућности поимања лепоте, саосећања и монструозности. Да осетимо енергију и моћ. Да славимо богатство наших културних разлика и премостимо границе које нас раздвајају.
Где год постоји људско друштво, ту је и неукротиви Дух представе. Поникао из заједнице, он носи маске и костиме наших различитих традиција. Упреже наше језике, ритмове и покрете и отвара нови простор међу нама.
А ми, уметници који радимо са овим древним духом, ми осећамо изазов да га урежемо у наша срца, идеје, наша тела како бисмо открили стварност у свој њеној световности и блиставој мистерији. Али, у овој епохи у којој се толики милиони људи боре за опстанак, пате под опресивним режимима и грабежљивим капитализмом, беже од конфликата и невоља, у којој нашу приватност нарушавају тајне службе, а наше ре чи контролишу наметљиве власти; у којој су шуме уништене, врсте искорењене, океани отровани: шта смо ми то дужни да откривамо?
У овом свету неједнаких моћи где најразличитији хегемонијски слојеви покушавају да нас убеде да су један народ, раса, род, сексуално опредељење, религија, идеологија, културни оквир супериорнији од других, да ли је заиста одржива идеја да уметности треба да буду одвојене од друштвених агенди?
Да ли ми, уметници из арена и са сцена, треба да се прилагођавамо пречишћеним захтевима тржишта, или пак треба да искористимо моћ коју имамо: да утремо пут у срцима и памћењу друштва, да окупљамо људе око себе, инспиришемо, опчињавамо и информишемо, и да стварамо један свет наде и сарадње отвореног срца?
Превод са енглеског: Душана Тодоровић

bret

БРЕТ БЕЈЛИ је јужноафрички драмски писац, дизајнер, редитељ, аутор инсталација и уметнички директор продукцијске куће ТWВ. Радио је широм Јужне Африке, у Зимбабвеу, Уганди, Хаитију, Демократској Републици Конго, у Великој Бртитанији и у Европи.
Његове хваљене иконокластичне драме, које пропитују динамику пост-колонијалног света, укључују представе БИГ ДАДА, ИПИ ЗОМБИ? и МАМБО ЏАМБО, медЕа и ОРФЕУС. Аутор је перформанс инсталација ЕГЗИБИТ А и ЕГЗИБИТ Б.
Његова дела су играна и излагана у Европи, Аустралији и Африци, и освојила су неколико награда, укључујући и златну медаљу за дизајн на Прашком квадријеналу (2007). Био је председник жирија Прашког квадријенала 2011, и члан жирија на ИТИ-јевом такмичењу „Музичко позориште данас“ у марту 2013.
Режирао је отварање Светског самита уметности и културе у Јоханесбургу (2009), а од 2006-2009 и отварања Међународног фестивала уметности у Харареу. Од 2008. до 2011. био је селектор јединог јужноафричког јавног уметничког фестивала у Кејптауну.