)
Последње фестивалске вечери 28. Југословенског позоришног фестивала ”Без превода” у Ужицу, наступиће Атељеа 212 са представом ”Отац” Флоријана Зелера у режији Паоло Мађелија.
Флоријан Зелер је аутор кога светска критика сматра једним од најузбудљивијих драмских писаца нашег времена. Други део Зелерове драмске трилогије („Мајка“, „Отац“ и „Син“) је трагикомична породична прича фокусирана на остарелог оца који се бори са деменцијом. Зелер, бавећи се процесом старења и, у датим околностима, изврнутим односом оца и ћерке, доводи у питање и постојаност категорија истине и реалности.
Ова представа прича о деменцији у породици о односу оца и ћерке, о љубави и губитку. Интимна прича која нам помаже и омогућава да отворимо врата сопственог дома, осврнути се и погледати ка сопственим коренима, породици, у очи онима који нас окружују. Текст при томе провоцира жанровском намерном недореченошћу, која нас шета од психолошког трилера до трагикомедије.
Драму је превела Ивана Димић. Драматуршкиња је Жељка Удовичић Плештина, сценограф Дарко Недељковић, костимограф Лео Kулаш, а музику компонује KОИKОИ, текстови сонгова Џоја Мађели, корепетиторка Ана Ћосовић, кореограф Борис Лукман.
У представи играју Воја Брајовић, Хана Селимовић, Иван Михаиловић, Драгана Варагић, Исидора Симијоновић и Марко Грабеж.
Последње фестивалске вечери 28. Југословенског позоришног фестивала ”Без превода” у Ужицу, наступиће Атељеа 212 са представом ”Отац” Флоријана Зелера у режији Паоло Мађелија.
Флоријан Зелер је аутор кога светска критика сматра једним од најузбудљивијих драмских писаца нашег времена. Други део Зелерове драмске трилогије („Мајка“, „Отац“ и „Син“) је трагикомична породична прича фокусирана на остарелог оца који се бори са деменцијом. Зелер, бавећи се процесом старења и, у датим околностима, изврнутим односом оца и ћерке, доводи у питање и постојаност категорија истине и реалности.
Ова представа прича о деменцији у породици о односу оца и ћерке, о љубави и губитку. Интимна прича која нам помаже и омогућава да отворимо врата сопственог дома, осврнути се и погледати ка сопственим коренима, породици, у очи онима који нас окружују. Текст при томе провоцира жанровском намерном недореченошћу, која нас шета од психолошког трилера до трагикомедије.
Драму је превела Ивана Димић. Драматуршкиња је Жељка Удовичић Плештина, сценограф Дарко Недељковић, костимограф Лео Kулаш, а музику компонује KОИKОИ, текстови сонгова Џоја Мађели, корепетиторка Ана Ћосовић, кореограф Борис Лукман.
У представи играју Воја Брајовић, Хана Селимовић, Иван Михаиловић, Драгана Варагић, Исидора Симијоновић и Марко Грабеж.