Позориште Атеље 212 гостује са представом „Лажљивица“ Николаја Кољаде и у режији Стефана Саблића три пута у Хрватској. Прва два извођења су заказана за 30. септембар у 18 часова, па у 20 часова у хрватском културном дому на Сушаку у Ријеци, а треће извођење је 1. октобра у Карловцу у градском позоришту „Зорин дом“ у 20 часова.
Николај Кољада, представник „гвозденог века“ руске књижевности, један од најигранијих савремених драмских писаца, и у овој драми извлачи из мрака и осветљава ликове са руба, епизодисте који ни у сопственом животу не играју главне улоге.
Јунакиње „Лажљивице“ које тумаче Горица Поповић и Јелисавета Сека Саблић, су две старије жене, једна другој неопходне, које се срећу у малом, неугледном провинцијском музеју националне историје и непотребних реликвија. Свађају се, сумњају, негирају и сећања и животе једна другој, доводе у питање истинитост и тврдњe и постојања сваке од њих. Сумњајући у другу, посумњају и у себе и за кратко време обе губе крхке ослонце својих тужних неприметних живота.
„Лажљивица“ је урнебесна, топла и духовита прича о самоћи, о потреби за пријатељем, о пролазности и великим сновима на споредним колосецима.
Позориште Атеље 212 гостује са представом „Лажљивица“ Николаја Кољаде и у режији Стефана Саблића три пута у Хрватској. Прва два извођења су заказана за 30. септембар у 18 часова, па у 20 часова у хрватском културном дому на Сушаку у Ријеци, а треће извођење је 1. октобра у Карловцу у градском позоришту „Зорин дом“ у 20 часова.
Николај Кољада, представник „гвозденог века“ руске књижевности, један од најигранијих савремених драмских писаца, и у овој драми извлачи из мрака и осветљава ликове са руба, епизодисте који ни у сопственом животу не играју главне улоге.
Јунакиње „Лажљивице“ које тумаче Горица Поповић и Јелисавета Сека Саблић, су две старије жене, једна другој неопходне, које се срећу у малом, неугледном провинцијском музеју националне историје и непотребних реликвија. Свађају се, сумњају, негирају и сећања и животе једна другој, доводе у питање истинитост и тврдњe и постојања сваке од њих. Сумњајући у другу, посумњају и у себе и за кратко време обе губе крхке ослонце својих тужних неприметних живота.
„Лажљивица“ је урнебесна, топла и духовита прича о самоћи, о потреби за пријатељем, о пролазности и великим сновима на споредним колосецима.