ЗБОГОМ СФРЈ
Инспирисано Волфгангом Бекером (Wolfgang Becker)

Текст и режија: КОКАН МЛАДЕНОВИЋ

[nggallery id=61]

Сценограф: Марија Калабић
Костимограф: Татјана Радишић
Композитор: Ирена Поповић
Драматург: Гордана Гонцић
Сценски покрет: Андреја Кулешевић
Видео: Горан Балабан
Лектор: Радован Кнежевић
Асистент редитеља: Маја Малетковић
Асистент костимографа: Александра Стошић
Организатор: Бојана Ђорђевић- Косић

ИГРАЈУ:

ЈАДРАНКА МИТИЋ, учитељица: ДАРА ЏОКИЋ
МЛАДЕН, њен син: МИЛОШ БИКОВИЋ/ МИЛАН МАРИЋ
ЗВЕЗДАНА, њена ћерка: ХАНА СЕЛИМОВИЋ
ТАТА, отац породице у породици без оца /ПРОФЕСОР АНДРЕЈ, марксиста по веросиповести: НЕНАД ЋИРИЋ
УНА, „бескрајно занимљива“: ТАЊА ПЕТРОВИЋ
МИЛОШ, у послу са „енергентима“: ИВАН ЈЕВТОВИЋ
ВУКИЦА РОСИЋ, народни херој /КОМШИНИЦА МАРА, везана за идеале: РЕНАТА УЛМАНСКИ
ГАРИ, глумоман: МАРИНКО МАЏГАЉ
ДОКТОР, златан /ПУКОВНИК ДИМИТРИЈЕ СТОЈАДИНОВИЋ, командант контејнерске бригаде: МИОДРАГ КРИВОКАПИЋ
ЗВЕЗДАНА девојчица: ЈЕЛЕНА БЛАГОЈЕВИЋ
МЛАДЕН дечак: УРОШ РАКИЋ

Инспицијент: Емилија Рафајловић
Суфлер: Марина Вујевић

Дизајн звука: Драган Стевановић
Дизајн светла: Радомир Стаменковић

ПРЕМИЈЕРА: 29.11.2011.

Прича о мајци. Прича о земљи. Прича о мајци земљи која је из утопије прешла у реалност, а онда се, изнова, преселила у утопију.

Једна ватрена Југословенка, учитељица Јадранка Митић, држи ватрени говор у славу некадашње земље на 14. конгресу СКЈ, јануара ’90, у Сава центру. У атмосфери линча и распада, доживљава срчани удар. Буди се две године касније. У жељи да заштити и продужи живот своје мајке, њен син “измишља” земљу које више нема…

Текст представе инспирисан је филмом Волфганга Бекера „Збогом Лењин“ који је добио Оскара за најбољи страни филм пре неколико година, а говори о томе шта се десило са колективним заносом једног народа и како смо се из једне утопије – комунизма преселили у потпуно нову – капитализам, а све то праћено ратовима, зебњом, страхом, немаштином и једном породичном причом – причом породице која је у све то слепо веровала.

Шта се догодило са великим идејама, братством и јединством, радним акцијама, непоколебљивим ентузијазмом и великом љубављу према земљи која је нестала попут Атлантиде, да ли би нам било лакше да смо све то “преспавали” и пробудили се у Србији и како, заправо, изгледа колективна утопија, само су нека од питања на које “одговара” ова представа.

© 2009-2015 Позориште Атеље 212
Установа културе, Светогорска 21, 11000 Београд, Србија
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Продукција и подршка
ComIT