Е.Е. Шмит
ПОСЕТИЛАЦ

Режија: ЉИЉАНА ТОДОРОВИЋ

[nggallery id=37]

Драматург: ЈОВАН ЋИРИЛОВ
Сценограф: ДАРКО НЕДЕЉКОВИЋ
Костимограф: СНЕЖАНА ПЕШИЋ РАЈИЋ
Композитор: ЗОРАН ЕРИЋ
Лектор: др. ЉИЉАНА МРКИЋ ПОПОВИЋ
Сценски покрет: НЕЛА АНТОНОВИЋ

ИГРАЈУ:

СИГМУНД ФРОЈД – ВОЈИСЛАВ БРАЈОВИЋ
НЕПОЗНАТИ – ДРАГАН НИКОЛИЋ
АНА ФРОЈД – АНЂЕЛИКА СИМИЋ
НАЦИСТА – БРАНИСЛАВ ТРИФУНОВИЋ

ПОСЕТИЛАЦ је филозофско дело са елементима фикције о сусрету оснивача психоанализе Сигмунда Фројда с непознатим посетиоцем 1938. године, у доба јачања нацизма. Кроз њихов разговор аутор разматра однос човека и Бога, моралног зла и одговорности. Војислав Брајовић тумачи лик Фројда у старијим данима, док Драган Николић игра тајанственог посетиоца, можда Бога, који са њим једне ноћи 1938. године, у доба нацизма, ступа у дијалог о питањима човекове личности и судбине, али и о дилемама које могу да муче човечјег творца.

„Али када Бог пати, коме он може да се обрати?“; И наметну ми се слика, очигледна, упечатљива, Бог испружен на Фројдовом каучу… Сцена ме је најпре забавила затим сам престао да мислим на то. Међутим током следећих недеља идеја се настанила у мени. Бог и Фројд… ево две тако различите, контрадикторне личности које би сигурно имале хиљаду ствари једна другој да кажу… тим пре што један у другог не верују… Написао сам Посетиоца. Ту сам унео моја интимна питања, изразио моју забуну као и моју наду… Како веровати у Бога после Аушвица? Ипак сам га ослобађао кривице за злочин да бих дао простор мистерији…Наш век је толико очекивао од човека и од човека самог, да је свет остао без Богова. Ми живимо у немој земљи, земљи коју су Богови или сам Бог напустили. По речима филозофа, свет чак више није ни мистериозан, он је просто апсурдан. Тај Бог постоји бар у облику питања; ми смо сви зароњени у сумњу, као Сигмунд Фројд у тој стварној ноћи 1938. када у једној Европи уздрманој хистеричним потресима нацизма, његову кћерку Ану одводе у Гестапо. Да ли Бог постоји? Ако постоји он је неминовно скривен. Ако би се појавио као Бог, он не би био Бог него краљ света, и човек онда не би био слободан него приморан да верује у њега. Ако би се потпуно скривао од људи, не би се о њему причало, не и имао ни име ни појам. Ако је заиста, по оном што нам кажу, добар и пун поштовања према људима, он може бити само могућност која се пружа слободи човека. Зато ће сваки гледалац, на степеницама којима буде излазио са представе одлучити по својој савести, ко је Посетилац…“

Ерик Емануел Шмит, из предговора драми

“У овом комаду, Бог је биће које пати и он је дошао да се пожали човеку који познаје тајне решавања душевних боли – Фројду.”
Војислав Брајовић

Ерик Емануел Шмит је за комад ПОСЕТИЛАЦ, премијерно изведен 1993. године у Паризу, добио три Молијерове награде – за текст, позоришно откриће и представу.
ПОСЕТИЛАЦ се већ 7 година у Атељеу 212 игра на “карту више”, изведена је преко 100 пута, а са великим успехом гостовала је у Љубљани, Загребу, Будви, Сарајеву, Мостару, Братислави, Бечу, Торонту и другим градовима.

© 2009-2015 Позориште Атеље 212
Установа културе, Светогорска 21, 11000 Београд, Србија
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Продукција и подршка
ComIT