Јубиларна, сто педесета представа “Чекаоница” Бориса Лијешевића и Бранка Димитријевића режији Бориса Лијешевића, биће одиграна вечерас, 29. марта 2015. године на сцени “Петар Краљ” у 20:30.
Инспирисан комадом немачког аутора Клауса Пола “Wаитинг роом – Германy”, који је настао из исповести људи који су се по уједињењу Немачке нашли у новом систему и новој држави, још увек чекајући одговор на то што су годинама очекивали, Борис Лијешевић је истраживао на који начин су наше промене утицале на личне животе људи у Србији на почетку двадесет првог века. Адаптацијом низа разговора с реалним људима, који су открили своја стварна, аутентична искуства о суочавању с последицама друштвене транзиције (губитак посла, сећања на деведесете године, чежња за сигурнијим животом), формира се живописан мозаик егзистенције у данашњој Србији. Четворо глумаца маестрално игра седам ликова: БРАНКА ШЕЛИЋ, НЕБОЈША ИЛИЋ, БОЈАН ЖИРОВИЋ и ЈЕЛЕНА ТРКУЉА. Све приче су аутентичне и мада су свакидашње, актерима се чине да је њихова мука највећа на свету…Представа је рађена као копродукција са Културним центром Панчева.
Јубиларна, сто педесета представа “Чекаоница” Бориса Лијешевића и Бранка Димитријевића режији Бориса Лијешевића, биће одиграна вечерас, 29. марта 2015. године на сцени “Петар Краљ” у 20:30.
Инспирисан комадом немачког аутора Клауса Пола “Wаитинг роом – Германy”, који је настао из исповести људи који су се по уједињењу Немачке нашли у новом систему и новој држави, још увек чекајући одговор на то што су годинама очекивали, Борис Лијешевић је истраживао на који начин су наше промене утицале на личне животе људи у Србији на почетку двадесет првог века. Адаптацијом низа разговора с реалним људима, који су открили своја стварна, аутентична искуства о суочавању с последицама друштвене транзиције (губитак посла, сећања на деведесете године, чежња за сигурнијим животом), формира се живописан мозаик егзистенције у данашњој Србији. Четворо глумаца маестрално игра седам ликова: БРАНКА ШЕЛИЋ, НЕБОЈША ИЛИЋ, БОЈАН ЖИРОВИЋ и ЈЕЛЕНА ТРКУЉА. Све приче су аутентичне и мада су свакидашње, актерима се чине да је њихова мука највећа на свету…Представа је рађена као копродукција са Културним центром Панчева.