)
Редитељ Андреј Носов овогодишњи је добитник награде за режију “Љубомир Муци Драшкић”.
Жири у саставу: Светлана Бојковић (председница), Исидора Минић и Милан Цаци Михаиловић једногласно је одлучио да награду “Љубомир Муци Драшкић” додели редитељу Андреју Носову за представу “Њих више нема”, Дорунтине Баше, у продукцији Хартефакта.
Награда за режију – коју глумци додељују свом редитељу – свечано је уручена јубиларном десетом лауреату 20. јуна у фоајеу Позоришта Атељеа 212 у 12 часова.
Награда за режију „Љубомир Муци Драшкић“ установљена је пре двадесет година – 2005. године и бијенално се додељује за представе настале на београдским сценама у знак сећања на нашег великог редитеља и дугогодишњег управника Атељеа 212. Оно што ову награду издваја од других је то што о њој одлучује искључиво глумачки жири. Награда Муци Драшкић има своју дефиницију у правилнику која гласи: “Глумци свом редитељу”. То је уједно и једини жири који је састављен искључиво од глумаца.
Награда се састоји од плакете са ликом Љубомира Драшкића, рад вајара Звонка Новаковића и уникатне дипломе, рад сликара Љубисава Милуновића, а додељује се сваке друге године, на рођендан Муција Драшкића. Ово признање установљено је одлуком Атељеа 212 и Скупштине града Београда.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Представа „Њих више нема“ у режији Андреја Носова, бави се судбином жене, којој су у рату у крвавом распаду земље, која више не постоји, побили целу породицу и која остаје да живи у свом непреболу, негде у неком дому у Холандији, чекајући у самоћи и свој сопствени крај. Она је фиктиван лик, као и цела њена бројна породица.
На изузетно мудрој и софистицираној драматургији Дорунтине Баше, надграђује се у режији Андреј Носов у дефинитивном уметничком обликовању ове потресне приче, у коју се уграђује и сјајан глумачки тим, на челу са Мирјаном Карановић, уз Светозара Цветковића и Албана Укаја, као и гласови породице, која долази на рођендан главне јунакиње драме – породице, која више не постоји, али живи у њеној души.
У представи је присутан још један веома важан сегмент, што је, такође, редитељски поступак у оквиру позоришног тима, а то је аудио доживљај, који доприноси уметничком домету представе, јер се тако, као и кроз глумачку игру, достиже домет документарности, што сматрамо врхом глумачког и позоришног умећа.
Кроз ову представу, где је техника успела да сјајно послужи уметничком чину, кроз потресну причу, без трунке отужне патетике, кроз одјеке смеха, шале, хумора и песме из пуноће некадашњег живота, који више на постоји, редитељ и глумци нас воде до чисте и дубоке катарзе, у којој се, као гледаоци, суочавамо са собом. Тако се у нама буди оно најбоље људско и тако се прочишћавамо.
Садика Мирјане Карановић у њеној маестралној игри је жена из Сребренице, а прича је универзална, јер говори о свим недужним жртвама у ратовима овог света, жртвама, које нису погинуле на бојном пољу, него су, као голоруки људи поубијани. Прича је о њима и о најстрашнијем људском губитку оних који су, остајући без њих, преживели… Нажалост, данас, у овоме свету, КАТАРЗА у позоришту је све ређа, а потребна је више него икада.
Ова изванредна представа „Њих више нема“ у режији Андреја Носова нас зато оплемењује и подсећа на речи редитеља Носова који каже: „Заборав је казна за жртве, а мелем за починиоце.“
Светлана Бојковић, председница жирија.
Редитељ Андреј Носов овогодишњи је добитник награде за режију “Љубомир Муци Драшкић”.
Жири у саставу: Светлана Бојковић (председница), Исидора Минић и Милан Цаци Михаиловић једногласно је одлучио да награду “Љубомир Муци Драшкић” додели редитељу Андреју Носову за представу “Њих више нема”, Дорунтине Баше, у продукцији Хартефакта.
Награда за режију – коју глумци додељују свом редитељу – свечано је уручена јубиларном десетом лауреату 20. јуна у фоајеу Позоришта Атељеа 212 у 12 часова.
Награда за режију „Љубомир Муци Драшкић“ установљена је пре двадесет година – 2005. године и бијенално се додељује за представе настале на београдским сценама у знак сећања на нашег великог редитеља и дугогодишњег управника Атељеа 212. Оно што ову награду издваја од других је то што о њој одлучује искључиво глумачки жири. Награда Муци Драшкић има своју дефиницију у правилнику која гласи: “Глумци свом редитељу”. То је уједно и једини жири који је састављен искључиво од глумаца.
Награда се састоји од плакете са ликом Љубомира Драшкића, рад вајара Звонка Новаковића и уникатне дипломе, рад сликара Љубисава Милуновића, а додељује се сваке друге године, на рођендан Муција Драшкића. Ово признање установљено је одлуком Атељеа 212 и Скупштине града Београда.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Представа „Њих више нема“ у режији Андреја Носова, бави се судбином жене, којој су у рату у крвавом распаду земље, која више не постоји, побили целу породицу и која остаје да живи у свом непреболу, негде у неком дому у Холандији, чекајући у самоћи и свој сопствени крај. Она је фиктиван лик, као и цела њена бројна породица.
На изузетно мудрој и софистицираној драматургији Дорунтине Баше, надграђује се у режији Андреј Носов у дефинитивном уметничком обликовању ове потресне приче, у коју се уграђује и сјајан глумачки тим, на челу са Мирјаном Карановић, уз Светозара Цветковића и Албана Укаја, као и гласови породице, која долази на рођендан главне јунакиње драме – породице, која више не постоји, али живи у њеној души.
У представи је присутан још један веома важан сегмент, што је, такође, редитељски поступак у оквиру позоришног тима, а то је аудио доживљај, који доприноси уметничком домету представе, јер се тако, као и кроз глумачку игру, достиже домет документарности, што сматрамо врхом глумачког и позоришног умећа.
Кроз ову представу, где је техника успела да сјајно послужи уметничком чину, кроз потресну причу, без трунке отужне патетике, кроз одјеке смеха, шале, хумора и песме из пуноће некадашњег живота, који више на постоји, редитељ и глумци нас воде до чисте и дубоке катарзе, у којој се, као гледаоци, суочавамо са собом. Тако се у нама буди оно најбоље људско и тако се прочишћавамо.
Садика Мирјане Карановић у њеној маестралној игри је жена из Сребренице, а прича је универзална, јер говори о свим недужним жртвама у ратовима овог света, жртвама, које нису погинуле на бојном пољу, него су, као голоруки људи поубијани. Прича је о њима и о најстрашнијем људском губитку оних који су, остајући без њих, преживели… Нажалост, данас, у овоме свету, КАТАРЗА у позоришту је све ређа, а потребна је више него икада.
Ова изванредна представа „Њих више нема“ у режији Андреја Носова нас зато оплемењује и подсећа на речи редитеља Носова који каже: „Заборав је казна за жртве, а мелем за починиоце.“
Светлана Бојковић, председница жирија.