)
Позориште Атеље 212 гостује у Центру за културу Пожаревац 05.10.2017. у 20 часова са представом “ Кафа цигарете – поздрав из Београда “ у режији Мие Кнежевић
КАФА И ЦИГАРЕТЕ – ПОЗДРАВ ИЗ БЕОГРАДА
посвећено филму Џима Џармуша
Режија: МИА КНЕЖЕВИЋ
Сценографија: Миљена Вучковић
Костимографија: Драгица Лаушевић
Играју:
Ивана: МИЛИЦА МИХАЈЛОВИЋ
Реља: НЕБОЈША ИЛИЋ
Професор (Данило): ТИХОМИР СТАНИЋ
Азра: ДАРА ЏОКИЋ
Маша: МИЛИЦА ТРИФУНОВИЋ
Студент (Он): МАРКО ГРАБЕЖ
Миленко: СВЕТОЗАР ЦВЕТКОВИЋ
Инспицијент и суфлер: Милица Бошковић
Већ сам наслов представе КАФА И ЦИГАРЕТЕ – ПОЗДРАВ ИЗ БЕОГРАДА јасно наговаштава да је реч о својеврсном ауторском одјеку култног филма Џима Џармуша.
Драмска прича и представа, својим смештањем на позорницу не жели да преименује причу филма, напротив – користећи само изворни драматуршки модел, жели да са публиком подели сасвим личне теме, препознате у савременом тренутку. И све стрепње и све наде које из тих тема произилазе. Сусрети – случајни или прижељкивани; одласци – жељени или изнуђени; неизвесност сваког тренутка ка коме журимо, неминовност сваког тренутка који нас очекује… једном речју сам живот, неизмерно богат, саткан од небројено много слојева и значења,туга и радости, сусрета и растанака – уз кафу и цигарете, можда се може макар мало боље разумети.
Позориште Атеље 212 гостује у Центру за културу Пожаревац 05.10.2017. у 20 часова са представом “ Кафа цигарете – поздрав из Београда “ у режији Мие Кнежевић
КАФА И ЦИГАРЕТЕ – ПОЗДРАВ ИЗ БЕОГРАДА
посвећено филму Џима Џармуша
Режија: МИА КНЕЖЕВИЋ
Сценографија: Миљена Вучковић
Костимографија: Драгица Лаушевић
Играју:
Ивана: МИЛИЦА МИХАЈЛОВИЋ
Реља: НЕБОЈША ИЛИЋ
Професор (Данило): ТИХОМИР СТАНИЋ
Азра: ДАРА ЏОКИЋ
Маша: МИЛИЦА ТРИФУНОВИЋ
Студент (Он): МАРКО ГРАБЕЖ
Миленко: СВЕТОЗАР ЦВЕТКОВИЋ
Инспицијент и суфлер: Милица Бошковић
Већ сам наслов представе КАФА И ЦИГАРЕТЕ – ПОЗДРАВ ИЗ БЕОГРАДА јасно наговаштава да је реч о својеврсном ауторском одјеку култног филма Џима Џармуша.
Драмска прича и представа, својим смештањем на позорницу не жели да преименује причу филма, напротив – користећи само изворни драматуршки модел, жели да са публиком подели сасвим личне теме, препознате у савременом тренутку. И све стрепње и све наде које из тих тема произилазе. Сусрети – случајни или прижељкивани; одласци – жељени или изнуђени; неизвесност сваког тренутка ка коме журимо, неминовност сваког тренутка који нас очекује… једном речју сам живот, неизмерно богат, саткан од небројено много слојева и значења,туга и радости, сусрета и растанака – уз кафу и цигарете, можда се може макар мало боље разумети.