)
Позориште Атеље 212 учествује на 26. фестивалу “ Дани Зорана Радмиловића “ 28.10.2017. са почетком у 20 часова, са представом “ Моја ти “ Олге Димитријевић у режији Саше Милавић Дејвис.
Улоге:
Светлана Бојковић
Горица Поповић
Татјана Бошковић
Софија Јуричан
Иван Михаиловић
Горица Шутић.
Комад “ МОЈА ТИ “ се бави проблемом старосне, идеолошке и сексуалне, те родне дискриминације. Протагонисткиње су старице, неке од њих партизанке, комунисткиње, лезбејке, мајке, свакако жене које су у доба либералног капитализма принуђене на борбу са најразличитијим мушким културним родним нормативима и примерима идеолошке деградације вредности за које су се ове жене цео живот бориле. Град бива рушен, насилно претваран у новији, модернији, јефтинији и исплативији грађевински простор, врло могуће правно нелегалних инвеститора. Приватни простори старих жена бивају одузимани. Стара лица постају сметња, спорост и непордуктивни вишак без сврхе.
Реч је о мелодрамској структури врло препознатљивој за драмске текстове Олге Димитријевић (Интернат, Народна драма, Радници умиру певајући). Језик комада кокетира са кич естетиком популарне музике, такође препознатљивим елементом њеног драмског писма. Димитријевић користи грубе реченичне формулације које неретко конструише као пароле, тезе и политичке исказе уметнуте у тело нелирског (квази)поетског текста.
Музика у представи ће бити сачињена од ауторске музике композиторке Ђорђевић, те од различитих цитата, парафраза и референци на познате песме. Редитељски поступак је у најширем смислу заснован на читању комада као дела епских театарских пракси
Позориште Атеље 212 учествује на 26. фестивалу “ Дани Зорана Радмиловића “ 28.10.2017. са почетком у 20 часова, са представом “ Моја ти “ Олге Димитријевић у режији Саше Милавић Дејвис.
Улоге:
Светлана Бојковић
Горица Поповић
Татјана Бошковић
Софија Јуричан
Иван Михаиловић
Горица Шутић.
Комад “ МОЈА ТИ “ се бави проблемом старосне, идеолошке и сексуалне, те родне дискриминације. Протагонисткиње су старице, неке од њих партизанке, комунисткиње, лезбејке, мајке, свакако жене које су у доба либералног капитализма принуђене на борбу са најразличитијим мушким културним родним нормативима и примерима идеолошке деградације вредности за које су се ове жене цео живот бориле. Град бива рушен, насилно претваран у новији, модернији, јефтинији и исплативији грађевински простор, врло могуће правно нелегалних инвеститора. Приватни простори старих жена бивају одузимани. Стара лица постају сметња, спорост и непордуктивни вишак без сврхе.
Реч је о мелодрамској структури врло препознатљивој за драмске текстове Олге Димитријевић (Интернат, Народна драма, Радници умиру певајући). Језик комада кокетира са кич естетиком популарне музике, такође препознатљивим елементом њеног драмског писма. Димитријевић користи грубе реченичне формулације које неретко конструише као пароле, тезе и политичке исказе уметнуте у тело нелирског (квази)поетског текста.
Музика у представи ће бити сачињена од ауторске музике композиторке Ђорђевић, те од различитих цитата, парафраза и референци на познате песме. Редитељски поступак је у најширем смислу заснован на читању комада као дела епских театарских пракси