Даринка – Дара – Чаленић, рођена 18.07.1934. у Новом Саду, где је завршила основну школу,
гимназију, и Средњу глумачку школу при Српском народном позоришту. 1949. године добија први
ангажман у Народном позоришту у Kраљеву, затим прелази у позоришта у Ужицу и Сомбору, а
1954, постаје чланица Српског народног позоришта у Новом Саду. 1960, прелази у Савремено
позориште у Београду, а 1964. у Југословенско драмско позориште. Године 1974. одлази у
слободне уметнике. Пензионише се 1988. године.
На сцени је одиграла преко 40 главних улога, међу којима су Пук, Хермија (Сан летње ноћи),
Изабела (Хајде да се играмо), Лизи (Блудница достојна поштовања), Алисон (Осврни се у гневу),
Петруњела (Дундо Мароје), Анжела (Иза затворених врата), Бобочка (Филип Латиновић), Финеја
(Мудра глупача), госпођа Шампињон (Силом муж), Емили Дикинсон (Лепотица Амхерста),
Лизистрата (Лизистрата), Kоломбина (Маскерата).
На телевизији је учествовала у многим драмским емисијама, разним серијама, забавном и
дечијем програму. На филму је одиграла велики број улога (Kад будем мртав и бео, Госпођа
министарка, Рафал у небо, Мачак под шлемом, Сирома сам, ал’ сам бесан, Ветар је стао пред зору,
Чувар плаже у зимском периоду, Силом отац, Пут око света, и други).
Добитница је награде за глумачко остварење на Стеријином позорју 1965. Награђена је златном плакетом и дипломом Стеријиног позорја „за изузетну глумачку личност и помоћ младима“.
1975, добила награду Авала филма за најбољу дебитантску улогу у филму Поп Ћира и поп Спира. На Филмском фестивалу у Пули, 1958. награђена је за улоге у филмовим ко остварење у филму Чувар плаже узимском периоду.
Од 1970. године живи у Америци , где је играла у драми И. Бергмана
«Персона», коју је режирао њен супруг, угледни професор филма Влада Петрић, кооснивач
Харвардовог филмског архива . Од 2014. године враћа се у Београд, где последње године свога живота проводи са својим супругом.
Од 2004. године, установљене су две специјалне награде на Стеријином позорју, за најбољу младу глумицу и глумца из фонда «Дара Чаленић».
Даринка – Дара – Чаленић, рођена 18.07.1934. у Новом Саду, где је завршила основну школу,
гимназију, и Средњу глумачку школу при Српском народном позоришту. 1949. године добија први
ангажман у Народном позоришту у Kраљеву, затим прелази у позоришта у Ужицу и Сомбору, а
1954, постаје чланица Српског народног позоришта у Новом Саду. 1960, прелази у Савремено
позориште у Београду, а 1964. у Југословенско драмско позориште. Године 1974. одлази у
слободне уметнике. Пензионише се 1988. године.
На сцени је одиграла преко 40 главних улога, међу којима су Пук, Хермија (Сан летње ноћи),
Изабела (Хајде да се играмо), Лизи (Блудница достојна поштовања), Алисон (Осврни се у гневу),
Петруњела (Дундо Мароје), Анжела (Иза затворених врата), Бобочка (Филип Латиновић), Финеја
(Мудра глупача), госпођа Шампињон (Силом муж), Емили Дикинсон (Лепотица Амхерста),
Лизистрата (Лизистрата), Kоломбина (Маскерата).
На телевизији је учествовала у многим драмским емисијама, разним серијама, забавном и
дечијем програму. На филму је одиграла велики број улога (Kад будем мртав и бео, Госпођа
министарка, Рафал у небо, Мачак под шлемом, Сирома сам, ал’ сам бесан, Ветар је стао пред зору,
Чувар плаже у зимском периоду, Силом отац, Пут око света, и други).
Добитница је награде за глумачко остварење на Стеријином позорју 1965. Награђена је златном плакетом и дипломом Стеријиног позорја „за изузетну глумачку личност и помоћ младима“.
1975, добила награду Авала филма за најбољу дебитантску улогу у филму Поп Ћира и поп Спира. На Филмском фестивалу у Пули, 1958. награђена је за улоге у филмовим ко остварење у филму Чувар плаже узимском периоду.
Од 1970. године живи у Америци , где је играла у драми И. Бергмана
«Персона», коју је режирао њен супруг, угледни професор филма Влада Петрић, кооснивач
Харвардовог филмског архива . Од 2014. године враћа се у Београд, где последње године свога живота проводи са својим супругом.
Од 2004. године, установљене су две специјалне награде на Стеријином позорју, за најбољу младу глумицу и глумца из фонда «Дара Чаленић».