У Позоришту Атеље 212, у четвртак 31.05.2018. са почетком у 20 часова ексклузивно гостује Театар ЕГЗИТ из Загреба са представом “ Како мислиш мене нема ? “
Играју : Филип Јуричић и Амар Буквић
Ауторица пројекта, режије и сцене : Ивица Бобан
Драматуршка сарадница и асистенткиња режије : Оља Лозица
Kостими :Дорис Kристић
Обликовање светла и пројекције : Дени Шеснић
Мајстор светла :Томица Баотић
Музички сарадник и мајстор тона : Небојша Паунковић
Фотографије : Радомир Сарађен
Дизајн промотивних материјала : Петар Бобан
Организација и промоција : Маја Јурић
Еxитовци Мирела Лаутар, Ања Фраска, Сања Прњак
Уметнички директор Театра ЕГЗИТ : Матко Рагуж
О ПРЕДСТАВИ :
Kроз два сата “ набријане ” фарсичне и искрене, каламбуричне и драматичне, истодобно смијешне и горко – тужне игре, глумци путују кроз низ својих унутрашњих и замишљених идентитета и претварају их алкемијом своје игре у низ соба, ситуација, реалних и фантастичних догађаја које препознајемо као наше властите, као стварност која нас окружује и коју у свом апсурду, конфликту и драматичности живимо. Игром високе енергетике, виртуозности и способности глумачке трансформације представа испитује особне и друштвене маске и контрамаске, лажне и истинске вриједности и границе животне и сценске реалности и фикције
Ивица Бобан
У Позоришту Атеље 212, у четвртак 31.05.2018. са почетком у 20 часова ексклузивно гостује Театар ЕГЗИТ из Загреба са представом “ Како мислиш мене нема ? “
Играју : Филип Јуричић и Амар Буквић
Ауторица пројекта, режије и сцене : Ивица Бобан
Драматуршка сарадница и асистенткиња режије : Оља Лозица
Kостими :Дорис Kристић
Обликовање светла и пројекције : Дени Шеснић
Мајстор светла :Томица Баотић
Музички сарадник и мајстор тона : Небојша Паунковић
Фотографије : Радомир Сарађен
Дизајн промотивних материјала : Петар Бобан
Организација и промоција : Маја Јурић
Еxитовци Мирела Лаутар, Ања Фраска, Сања Прњак
Уметнички директор Театра ЕГЗИТ : Матко Рагуж
О ПРЕДСТАВИ :
Kроз два сата “ набријане ” фарсичне и искрене, каламбуричне и драматичне, истодобно смијешне и горко – тужне игре, глумци путују кроз низ својих унутрашњих и замишљених идентитета и претварају их алкемијом своје игре у низ соба, ситуација, реалних и фантастичних догађаја које препознајемо као наше властите, као стварност која нас окружује и коју у свом апсурду, конфликту и драматичности живимо. Игром високе енергетике, виртуозности и способности глумачке трансформације представа испитује особне и друштвене маске и контрамаске, лажне и истинске вриједности и границе животне и сценске реалности и фикције
Ивица Бобан