)
Данас је у 87. години преминуо један од наших најзначајнијих позоришних редитеља, професор и академик Дејан Мијач.
Рођен је у 1934. Бијељини, режирао је на сценама Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Звездара театра, Позоришта Бошко Буха, Народних позоришта у Београду, Нишу, Сомбору, Сарајеву, Тузили, Београдског драмског позоришта, Хрватског народног казалишта Јазавац, ХНК Сплит, ХНК Ријека…
Био је члан Српског народног позоришта у Новом Саду, професор позоришне режије на Факултету драмских уметности у Београду, а од 1978. водио је и класу глуме на Академији уметности у Новом Саду.
Дипломирао је на Академији за позоришну уметност 1957. године у класи професора Вјекослава Афрића. Дипломску представу „Плуг и звезде“ поставио је на сцени Народног позоришта у Тузли, где је добио први ангажман.
У каријери дугој више од шест деценија, Мијач је режирао домаћа и светска класична драмска дела, успостављајући нове стандарде у позоришту, уводећи модерна тумачења класике и отварајући и откривајући нове перспективе у савременим драмским текстовима.
Био је добитник бројних уметничких признања, укључујући и Стеријину награду за заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе.
У Атељеу 212 режирао је од 1970. године једанаест представа: Цена, Артуре Милера (1970), Вшњеви сад, А.П. Чехова (1978), Ана, Руди Шелигоа (1984), Кола мудрости, двоја лудости, Островског (1993), Дивљи мед, Мајкл Фрејна/ Чехова (2000), Леда, Мирослава Крлеже (2001), Чудо у Шаргану, Љубомира Симовића (2002), Америка, други део, Биљане Србљановић (2003), Трг хероја, Томаса Бернхарда (2005) и Невиност, Дее Лоер (2008).
У новембру 2021. примљен је у чланство Српске академије наука и уметности (САНУ).
Данас је у 87. години преминуо један од наших најзначајнијих позоришних редитеља, професор и академик Дејан Мијач.
Рођен је у 1934. Бијељини, режирао је на сценама Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Звездара театра, Позоришта Бошко Буха, Народних позоришта у Београду, Нишу, Сомбору, Сарајеву, Тузили, Београдског драмског позоришта, Хрватског народног казалишта Јазавац, ХНК Сплит, ХНК Ријека…
Био је члан Српског народног позоришта у Новом Саду, професор позоришне режије на Факултету драмских уметности у Београду, а од 1978. водио је и класу глуме на Академији уметности у Новом Саду.
Дипломирао је на Академији за позоришну уметност 1957. године у класи професора Вјекослава Афрића. Дипломску представу „Плуг и звезде“ поставио је на сцени Народног позоришта у Тузли, где је добио први ангажман.
У каријери дугој више од шест деценија, Мијач је режирао домаћа и светска класична драмска дела, успостављајући нове стандарде у позоришту, уводећи модерна тумачења класике и отварајући и откривајући нове перспективе у савременим драмским текстовима.
Био је добитник бројних уметничких признања, укључујући и Стеријину награду за заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе.
У Атељеу 212 режирао је од 1970. године једанаест представа: Цена, Артуре Милера (1970), Вшњеви сад, А.П. Чехова (1978), Ана, Руди Шелигоа (1984), Кола мудрости, двоја лудости, Островског (1993), Дивљи мед, Мајкл Фрејна/ Чехова (2000), Леда, Мирослава Крлеже (2001), Чудо у Шаргану, Љубомира Симовића (2002), Америка, други део, Биљане Србљановић (2003), Трг хероја, Томаса Бернхарда (2005) и Невиност, Дее Лоер (2008).
У новембру 2021. примљен је у чланство Српске академије наука и уметности (САНУ).