ЈЕСЕЊА СОНАТА – најава сутрашње премијере у Будви!

03. јула 2016

Најава програма
30. јубиларног, фестивала „Град театар“
за понедељак, 04. јул 2016. године

У понедељак, 04. јула, са почетком у 21.30, на новој сцени фестивала „Вјештица“, одржаће се прва премијера овогодишњег фестивала. Стари пријатељ фестивала, Јагош Марковић режира „Јесењу сонату“. Представа је рађена у копродукцији ЈУ „Града театра“ и „Атељеа 212“ из Београда. Овом представом обе позоришне институције обeлежавају два значајна јубилеја, 30 година трајања „Града театра“ и 60 година рада „Атељеа 212“. Премијера у Атељеу је заказана за 22. септембар 2016. год.
Конференција за новинаре поводом будванске премијере одржана је у ЈУ „Град театар“, у суботу 02. Јула. На конференцији су говорили редитељ Јагош Марковић, глумачка екипа, мр Блажо Радоман, извршни директор ЈУ „Град театар“, Бранимир Брстина, директор Атељеа 212 и Борис Мишковић, уредник драмског програма.
У осврту на рад на поменутој представи Јагош Марковић је истакао да је „Јесењу сонату“ одабрао: „Зато што смо жељни дубине, тишине, јер смо сити накита, лажи, јефтиноће, јер нам треба очишћења, истине, катарзе. Јер је духовност угрожена на овим просторима, јер се од реклама не виде слике, од фарме и сарме не чује се тихи глас једног Шопена. Бергман је све друго и другачије. Он је за оне које боли душа, за оне којима је душа лепо васпитана, за оне који су се склонили, емигрирали у своју стварност, надјачани буком, и усамљени на сваки начин. За оне којима треба театар метар и по издигнут од земље“ (Политика).
Ингмар Бергман (Упсала, 1918. – Фаро, 2007), шведски филмски редитељ и сценариста, позоришни редитељ и сценариста. Сматра се једним од највећих и најутицајнијих редитеља модерног филма. Режирао је 62 филма, од којих је већину написао, а режирао је преко 170 позоришних комада. Неки од његових међународно најпознатијих глумаца су Лив Улман и Макс фон Сидоу. Већина његових филмова је смештена у крајолике родне Шведске. Теме су углавном суморност, болест, издаја и лудило. Заједно с Федериком Фелинијем, сматра се једним од најпоштованијих и најутицајијих редитеља двадесетог века.
Поред рада на филму, којим је стекао светску славу и утро нове путеве у историји филма (набројаћемо само неке од најпознатијих Седми печат, Крици и шапутања, Јесења соната, Илузионист, Персона, Фани и Александар), Бергман је цјелиживот био активан и као плодан позоришни редитељ. Током студија на Универзитету у Стокхолму постао је активан у свом студентском позоришту, где је убрзо стекао име. Након дипломе је прво радио као редитељ-шегрт у Позоришту у Стокхолму. С 26 година је постао најмлађи управник позоришта у Европи у позоришту у Хелсингору. Тамо је остао 3 године, а након тога постао редитељ у позоришту у Гетебургу од 1946. до 1949. 1953. је постао редитељ градског позоришта у Малмеу и тамо остао следећих седам година. Многи од његових славних глумаца били су људи с којима је почео радити на позоришним даскама, а добар део људи из „Бергманове трупе“ из филмова из шездесетих дошло је из градског позоришта у Малмеу (Макс фон Сидоу, на пример). Од 1960. до 1966. је радио као редитељ Краљевског драмског позоришта у Стокхолму, а од 1963. до 1966. био је његов управник. Након што је напустио Шведску због инцидента с утајом пореза, био је редитељ минхенског позоришта Ресиденз. Остао је активан у позоришту током деведесетих, а задња продукција била му је Ибзенова Дивља патка у Краљевском драмском позоришту 2002.
Познат је и део његовог књижевно-сценаристичког опуса: Лантерна магица, Фани и Александар, Најбоље намере, Разговори у четири ока, Разговори у недељу.

Јагош Марковић је рођен 1966. године у Подгорици. Дипломирао позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду 1987. године у класи проф. Борјане Продановић и Светозара Рапајића.
Режирао је преко педесет представа у земљи и иностранству, а међу најзначајније се убрајају: Кате Капуралица (Народно позориште Сомбор), Ромео и Јулија (Вечерња сцена „Бошко Буха“), Комедија забуне (Црногорско народно позориште), Хекуба (Краљевско позориште Зетски дом), Електра (БЕЛЕФ), Црвенкапа (Позориште „Бошко Буха“), Лукреција илити Ждеро (Позориште на Теразијама), Госпођа министарка (Народно позориште), Хасанагиница (Народно позориште), Галеб (ХНК Иван пл. Зајц), Филумена Мартурано (ХНК Иван пл. Зајц), Лукреција о бимо рекли Пожерух (Ријечке летње ноћи), Краљица Кристина (Краљевско позориште Драматен-једини редитељ са ових простора који је радио у бергмановом Драматену), Пепељуга (НП у Београду, Опера), Кармен (опера, ХНК Иван пл. Зајц), Чарапа од сто петљи (Београдско драмско позориште), Зора на истоку (Звездара театар), Свињски отац (Звездара театар), Говорница, Скуп, Богојављанска ноћ, Сумњиво лице, Уображени болесник (ЈДП), Породичне приче, Тулумбус, Дом Бернарде Албе, Господа Глембајеви (Атеље 212), Хасанагиница (ЦЗКТ), Декамерон Дан раније, Кокошка (ЈУ „Град театар“ Будва) …
Редитељ Марковић добитник је струковних, фестивалских и државних награда од којих се издвајају: Награда „Бојан Ступица“, Стеријина награда, Награда ослобођења Београда, Тринаестојулска награда за свекупан допринос стваралаштву Црне Горе, Награда „Мића Поповић“, неколико награда „Златни Ћуран“ и „Ардалион“. Приликом додељивања Награде „Мића Поповић“, јуна 2004, Љубомир Симовић је између осталог рекао: „У делу које поставља на сцену Јагош увек види нешто што пре њега нико није видео. Он нам и старе и познате ствари открива као нове и непознате“.
У представи играју Тања Бошковић, Бранка Шелић, Младен Андрејевић и Јелена Петровић.
Превод је урадила Добрила Стојнић, лектуру Љиљана Мркић Поповић, костимограф је Мариа Марковић, а асистент режије Тара Лазаревић. Режију и избор музике потписује Јагош Марковић.
Представа је на репертоару и 05. и 06. јула. Превоз за Вјештицу је обезбеђен (21.00 са полукружног тока у Будви).

Најава програма
30. јубиларног, фестивала „Град театар“
за понедељак, 04. јул 2016. године

У понедељак, 04. јула, са почетком у 21.30, на новој сцени фестивала „Вјештица“, одржаће се прва премијера овогодишњег фестивала. Стари пријатељ фестивала, Јагош Марковић режира „Јесењу сонату“. Представа је рађена у копродукцији ЈУ „Града театра“ и „Атељеа 212“ из Београда. Овом представом обе позоришне институције обeлежавају два значајна јубилеја, 30 година трајања „Града театра“ и 60 година рада „Атељеа 212“. Премијера у Атељеу је заказана за 22. септембар 2016. год.
Конференција за новинаре поводом будванске премијере одржана је у ЈУ „Град театар“, у суботу 02. Јула. На конференцији су говорили редитељ Јагош Марковић, глумачка екипа, мр Блажо Радоман, извршни директор ЈУ „Град театар“, Бранимир Брстина, директор Атељеа 212 и Борис Мишковић, уредник драмског програма.
У осврту на рад на поменутој представи Јагош Марковић је истакао да је „Јесењу сонату“ одабрао: „Зато што смо жељни дубине, тишине, јер смо сити накита, лажи, јефтиноће, јер нам треба очишћења, истине, катарзе. Јер је духовност угрожена на овим просторима, јер се од реклама не виде слике, од фарме и сарме не чује се тихи глас једног Шопена. Бергман је све друго и другачије. Он је за оне које боли душа, за оне којима је душа лепо васпитана, за оне који су се склонили, емигрирали у своју стварност, надјачани буком, и усамљени на сваки начин. За оне којима треба театар метар и по издигнут од земље“ (Политика).
Ингмар Бергман (Упсала, 1918. – Фаро, 2007), шведски филмски редитељ и сценариста, позоришни редитељ и сценариста. Сматра се једним од највећих и најутицајнијих редитеља модерног филма. Режирао је 62 филма, од којих је већину написао, а режирао је преко 170 позоришних комада. Неки од његових међународно најпознатијих глумаца су Лив Улман и Макс фон Сидоу. Већина његових филмова је смештена у крајолике родне Шведске. Теме су углавном суморност, болест, издаја и лудило. Заједно с Федериком Фелинијем, сматра се једним од најпоштованијих и најутицајијих редитеља двадесетог века.
Поред рада на филму, којим је стекао светску славу и утро нове путеве у историји филма (набројаћемо само неке од најпознатијих Седми печат, Крици и шапутања, Јесења соната, Илузионист, Персона, Фани и Александар), Бергман је цјелиживот био активан и као плодан позоришни редитељ. Током студија на Универзитету у Стокхолму постао је активан у свом студентском позоришту, где је убрзо стекао име. Након дипломе је прво радио као редитељ-шегрт у Позоришту у Стокхолму. С 26 година је постао најмлађи управник позоришта у Европи у позоришту у Хелсингору. Тамо је остао 3 године, а након тога постао редитељ у позоришту у Гетебургу од 1946. до 1949. 1953. је постао редитељ градског позоришта у Малмеу и тамо остао следећих седам година. Многи од његових славних глумаца били су људи с којима је почео радити на позоришним даскама, а добар део људи из „Бергманове трупе“ из филмова из шездесетих дошло је из градског позоришта у Малмеу (Макс фон Сидоу, на пример). Од 1960. до 1966. је радио као редитељ Краљевског драмског позоришта у Стокхолму, а од 1963. до 1966. био је његов управник. Након што је напустио Шведску због инцидента с утајом пореза, био је редитељ минхенског позоришта Ресиденз. Остао је активан у позоришту током деведесетих, а задња продукција била му је Ибзенова Дивља патка у Краљевском драмском позоришту 2002.
Познат је и део његовог књижевно-сценаристичког опуса: Лантерна магица, Фани и Александар, Најбоље намере, Разговори у четири ока, Разговори у недељу.

Јагош Марковић је рођен 1966. године у Подгорици. Дипломирао позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду 1987. године у класи проф. Борјане Продановић и Светозара Рапајића.
Режирао је преко педесет представа у земљи и иностранству, а међу најзначајније се убрајају: Кате Капуралица (Народно позориште Сомбор), Ромео и Јулија (Вечерња сцена „Бошко Буха“), Комедија забуне (Црногорско народно позориште), Хекуба (Краљевско позориште Зетски дом), Електра (БЕЛЕФ), Црвенкапа (Позориште „Бошко Буха“), Лукреција илити Ждеро (Позориште на Теразијама), Госпођа министарка (Народно позориште), Хасанагиница (Народно позориште), Галеб (ХНК Иван пл. Зајц), Филумена Мартурано (ХНК Иван пл. Зајц), Лукреција о бимо рекли Пожерух (Ријечке летње ноћи), Краљица Кристина (Краљевско позориште Драматен-једини редитељ са ових простора који је радио у бергмановом Драматену), Пепељуга (НП у Београду, Опера), Кармен (опера, ХНК Иван пл. Зајц), Чарапа од сто петљи (Београдско драмско позориште), Зора на истоку (Звездара театар), Свињски отац (Звездара театар), Говорница, Скуп, Богојављанска ноћ, Сумњиво лице, Уображени болесник (ЈДП), Породичне приче, Тулумбус, Дом Бернарде Албе, Господа Глембајеви (Атеље 212), Хасанагиница (ЦЗКТ), Декамерон Дан раније, Кокошка (ЈУ „Град театар“ Будва) …
Редитељ Марковић добитник је струковних, фестивалских и државних награда од којих се издвајају: Награда „Бојан Ступица“, Стеријина награда, Награда ослобођења Београда, Тринаестојулска награда за свекупан допринос стваралаштву Црне Горе, Награда „Мића Поповић“, неколико награда „Златни Ћуран“ и „Ардалион“. Приликом додељивања Награде „Мића Поповић“, јуна 2004, Љубомир Симовић је између осталог рекао: „У делу које поставља на сцену Јагош увек види нешто што пре њега нико није видео. Он нам и старе и познате ствари открива као нове и непознате“.
У представи играју Тања Бошковић, Бранка Шелић, Младен Андрејевић и Јелена Петровић.
Превод је урадила Добрила Стојнић, лектуру Љиљана Мркић Поповић, костимограф је Мариа Марковић, а асистент режије Тара Лазаревић. Режију и избор музике потписује Јагош Марковић.
Представа је на репертоару и 05. и 06. јула. Превоз за Вјештицу је обезбеђен (21.00 са полукружног тока у Будви).