)
Позориште Атеље 212 гостује вечерас са ауторским пројектом Бориса Лијешевића Моје позориште на међународном фестивалу ’’Заплет’’ у Бања Луци.
ЗАШТО НАМ ТРЕБА ПОЗОРИШТЕ И ШТА ТРАЖИМО У ЊЕМУ?
После неколико врло успешних сарадњи које је Атеље 212 остварило са редитељем Борисом Лијешевићем, а опет на трагу неких од његових веома успешних претходних представа у овој кући (представа Чекаоница, која се са великим успехом игра преко 200 пута), нова представа Моје позориште враћа нас себи и личним темама.
Борис преиспитује своју позицију у позоришту. Овом представом Лијешевић сцену насељава собом, даје јој себе. А све почиње питањем: Kо сам ја? Шта је то што те спречава да будеш свој и аутентичан, да се изразиш? Главни јунак је аутор који постаје сам своја позорница и сам свој садржај, а онда са те позорнице сагледава себе. Пловећи кроз сопствена животна искуства и сећања, аутор плете фрагментарни наратив аутофикције.
Реч је о одређењу позоришта, као уметничке праксе или искуства, као нечега личног, што припада аутору. Али током представе моје позориште постаје и наше, јер у овој дубоко интимној причи, лично постаје универзално.
Јер сви тумарамо у мраку и трагамо за собом чекајући да нас неко препозна, као што каже Борис у овом свом комаду.
На сцени ће уз њега бити глумци Небојша Илић, Ана Мандић, Војин Ћетковић, Бранка Шелић и Бојан Жировић.
Позориште Атеље 212 гостује вечерас са ауторским пројектом Бориса Лијешевића Моје позориште на међународном фестивалу ’’Заплет’’ у Бања Луци.
ЗАШТО НАМ ТРЕБА ПОЗОРИШТЕ И ШТА ТРАЖИМО У ЊЕМУ?
После неколико врло успешних сарадњи које је Атеље 212 остварило са редитељем Борисом Лијешевићем, а опет на трагу неких од његових веома успешних претходних представа у овој кући (представа Чекаоница, која се са великим успехом игра преко 200 пута), нова представа Моје позориште враћа нас себи и личним темама.
Борис преиспитује своју позицију у позоришту. Овом представом Лијешевић сцену насељава собом, даје јој себе. А све почиње питањем: Kо сам ја? Шта је то што те спречава да будеш свој и аутентичан, да се изразиш? Главни јунак је аутор који постаје сам своја позорница и сам свој садржај, а онда са те позорнице сагледава себе. Пловећи кроз сопствена животна искуства и сећања, аутор плете фрагментарни наратив аутофикције.
Реч је о одређењу позоришта, као уметничке праксе или искуства, као нечега личног, што припада аутору. Али током представе моје позориште постаје и наше, јер у овој дубоко интимној причи, лично постаје универзално.
Јер сви тумарамо у мраку и трагамо за собом чекајући да нас неко препозна, као што каже Борис у овом свом комаду.
На сцени ће уз њега бити глумци Небојша Илић, Ана Мандић, Војин Ћетковић, Бранка Шелић и Бојан Жировић.