)
„Mira Trailović bila je vanserijska ličnost, persona za svako poštovanje i jedna ozbiljna dama, čak i u vreme kada to nije bilo naročito poželjno i popularno. Imala je solidnu građansku i intelektualnu zaleđinu kada je po oslobođenju postala spiker Radio-Beograda, zatim reditelj i urednik u dramskoj redakciji, student Muzičke akademije i Visoke filmske škole, predavač radio-režije na Pozorišnoj akademiji. Među osnivačima Ateljea 212, a tu je bilo snažnih i izrazitih ličnosti, Mira Trailović imala je istrajnost i vokacije da se tom projektu trajno posveti i da sporadične predstave jedne gotovo zavereničke grupe pretvori u stalno pozorište koje je sa svojim ostvarenjima stiglo do Pariza, Njujorka, Moskve, Karakasa i Meksika. Kako je baš ta gospođa – koja je u mnogo čemu bila osoba vezana za tradiciju i sklona staromodnom, postala ključna ličnost modernizacije našeg teatra, od takozvanog teatra apsurda i dokumentarne drame do rok-opere i, konačno, neizbežnog postmodernizma – može se objasniti pre svega kosmopolitskim duhom Mire Trailović, njenom glob-troterskom strašću i poliglotskom lakoćom. Radeći mirno na deprovincijalizaciji beogradskog, a time i jugoslovenskog glumišta – sasvim logično došla je i do zamisli o Bitefu. Danas je teško pojmiti koliko je lične vizije, a i hrabrosti, bilo potrebno da se 1967. izmisli Bitef i da se ogromnim kulturnim, esnafskim, a i ideološkim otporima uprkos – zahukta taj svetski festival „novih pozorišnih tendencija“. (Iz teksta Dragana Klaića „U izlogu sveta“, 1990)
Mira Trailović rođena je 22. januara 1924. u Kraljevu. Diplomirala je režiju na FDU u Beogradu, na kom je kasnije radila kao profesor. Godine 1956. bila je jedan od osnivača Ateljea 212 i 25 godina njegov upravnik. Pod njenom upravom Atelje 212 bilo je prvo pozorište sa područja SFRJ koje je pozvano da gostuje u SAD posle Drugog svetskog rata. Kao reditelj predstavila je beogradskoj publici prvi put najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde – Joneska, Sartra, Olbija, kao i popularni hipi-mjuzikl „Kosa“.
Zajedno sa Jovanom Ćirilovim osnovala je i BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival), čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti. U vreme hladnog rata ovaj festival novih pozorišnih tendencija je bio jedinstveno mesto na kome su se susretali umetnici sa obe strane gvozdene zavese i razmenjivali iskustva. Njeni i gosti Beograda bili su Semjuel Beket, Piter Bruk, Žan Pol Sartr, Bob Vilson, Pina Bauš, La Mama, Grotovski i mnogi drugi. Bila je i umetnički direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u Nansiju (Francuska) 1983. i 1984. godine. Radila je i u pariskom Teatru nacija. Odlikovana je francuskim ordenom Legije časti. Skver između Bitef teatra i Bajlonijeve pijace u Beogradu nosi njeno ime.
„Život u pozorištu izjednačila sam sa svojim životom.“ – Mira Trailović
„Mira Trailović bila je vanserijska ličnost, persona za svako poštovanje i jedna ozbiljna dama, čak i u vreme kada to nije bilo naročito poželjno i popularno. Imala je solidnu građansku i intelektualnu zaleđinu kada je po oslobođenju postala spiker Radio-Beograda, zatim reditelj i urednik u dramskoj redakciji, student Muzičke akademije i Visoke filmske škole, predavač radio-režije na Pozorišnoj akademiji. Među osnivačima Ateljea 212, a tu je bilo snažnih i izrazitih ličnosti, Mira Trailović imala je istrajnost i vokacije da se tom projektu trajno posveti i da sporadične predstave jedne gotovo zavereničke grupe pretvori u stalno pozorište koje je sa svojim ostvarenjima stiglo do Pariza, Njujorka, Moskve, Karakasa i Meksika. Kako je baš ta gospođa – koja je u mnogo čemu bila osoba vezana za tradiciju i sklona staromodnom, postala ključna ličnost modernizacije našeg teatra, od takozvanog teatra apsurda i dokumentarne drame do rok-opere i, konačno, neizbežnog postmodernizma – može se objasniti pre svega kosmopolitskim duhom Mire Trailović, njenom glob-troterskom strašću i poliglotskom lakoćom. Radeći mirno na deprovincijalizaciji beogradskog, a time i jugoslovenskog glumišta – sasvim logično došla je i do zamisli o Bitefu. Danas je teško pojmiti koliko je lične vizije, a i hrabrosti, bilo potrebno da se 1967. izmisli Bitef i da se ogromnim kulturnim, esnafskim, a i ideološkim otporima uprkos – zahukta taj svetski festival „novih pozorišnih tendencija“. (Iz teksta Dragana Klaića „U izlogu sveta“, 1990)
Mira Trailović rođena je 22. januara 1924. u Kraljevu. Diplomirala je režiju na FDU u Beogradu, na kom je kasnije radila kao profesor. Godine 1956. bila je jedan od osnivača Ateljea 212 i 25 godina njegov upravnik. Pod njenom upravom Atelje 212 bilo je prvo pozorište sa područja SFRJ koje je pozvano da gostuje u SAD posle Drugog svetskog rata. Kao reditelj predstavila je beogradskoj publici prvi put najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde – Joneska, Sartra, Olbija, kao i popularni hipi-mjuzikl „Kosa“.
Zajedno sa Jovanom Ćirilovim osnovala je i BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival), čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti. U vreme hladnog rata ovaj festival novih pozorišnih tendencija je bio jedinstveno mesto na kome su se susretali umetnici sa obe strane gvozdene zavese i razmenjivali iskustva. Njeni i gosti Beograda bili su Semjuel Beket, Piter Bruk, Žan Pol Sartr, Bob Vilson, Pina Bauš, La Mama, Grotovski i mnogi drugi. Bila je i umetnički direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u Nansiju (Francuska) 1983. i 1984. godine. Radila je i u pariskom Teatru nacija. Odlikovana je francuskim ordenom Legije časti. Skver između Bitef teatra i Bajlonijeve pijace u Beogradu nosi njeno ime.
„Život u pozorištu izjednačila sam sa svojim životom.“ – Mira Trailović