Na današnji dan pre 11 godina umro je DANILO BATA STOJKOVIĆ

16. марта 2013

Данило-Бата-Стојковић

Danilo Bata Stojković (11. 08. 1934. – 16. 03. 2002.) – jedan od najpoznatijih srpskih pozorišnih, televizijskih i filmskih glumaca,  član ansambla Pozorišta Atelje 212.
Ostvario je veliki broj uloga na filmu i u pozorištu. Najpoznatije su mu uloge u filmovima Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug i Balkanski špijun za koje je nagrađivan brojnim nagradama.
Petog februara 2002. godine, iako već teško bolestan, Danilo Bata Stojković igrao je Lupusa u Ateljeu 212, u jubilarnoj, 300. „Korešpodenciji“ (Mihizova dramatizacija dela Borislava Pekića u režiji Arsenija Jovanovića). Trinaestog februara 2002. godine, na molbu mladih glumaca iz Slovenije došao je i u Zvezdara teatar da odigra „Profesionalca“ Dušana Kovačevića. To su bili poslednji nastupi jednog od najcenjenijih srpskih glumaca.
Poslednje reči uputio mu je ponovo njegov „lični pisac“ Dušan Kovačević: „Dragi Bato, danima pokušavam da ti kažem nešto nalik na oproštaj, a da se ti ne namrštiš ili nasmeješ. Beograd je imao velikih glumaca, ali nikada nekoga kao što si ti. Prošao si našom scenom kao oluja. Našim prijateljima koji te čekaju reci da smo bolje nego što jesmo…“
Danilo Stojković je bio dobitnik brojnih priznanja. Između ostalih, tu su: Oktobarska nagrada Beograda, Sterijina nagrada, Zlatna arena u Puli 1984. (za ulogu u filmu Balkanski špijun), Srebrna arena 1969. (za ulogu u filmu Zazidani), nagrada na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu, Statueta Joakim Vujić, „Oskari popularnosti“, nagrada na pozorišnom festivalu u Kvebeku, Nagrada „Pavle Vuisić“ 1998. godine, kao i „Dobričin prsten“ za životno delo. Na Međunarodni dan pozorišta, 27. marta 2002. trebalo je da primi „Zlatnog ćurana“, nagradu Dana komedije u Jagodini, ali mu je ona dodeljena posthumno.
Bata nikada nije otkazivao predstave, pa je tako i jednu od poslednjih, „Korešpondenciju“, odigrao teško bolestan 5. februara 2002. na sceni Ateljea 212. Na komemoraciji povodom Batine smrti Dušan Kovačević je rekao: „Ne znam da li je iko voleo pozorište kao Bata. Pred početak svake predstave ulazio je u garderobu maksimalno doteran, sa pažljivo odabranom kravatom. Govorio je: »Dobro veče deco, za vas sam se uredio, svaka predstava je za mene praznik i ja joj na ovaj način odajem počast.«“

Данило-Бата-Стојковић

Danilo Bata Stojković (11. 08. 1934. – 16. 03. 2002.) – jedan od najpoznatijih srpskih pozorišnih, televizijskih i filmskih glumaca,  član ansambla Pozorišta Atelje 212.
Ostvario je veliki broj uloga na filmu i u pozorištu. Najpoznatije su mu uloge u filmovima Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug i Balkanski špijun za koje je nagrađivan brojnim nagradama.
Petog februara 2002. godine, iako već teško bolestan, Danilo Bata Stojković igrao je Lupusa u Ateljeu 212, u jubilarnoj, 300. „Korešpodenciji“ (Mihizova dramatizacija dela Borislava Pekića u režiji Arsenija Jovanovića). Trinaestog februara 2002. godine, na molbu mladih glumaca iz Slovenije došao je i u Zvezdara teatar da odigra „Profesionalca“ Dušana Kovačevića. To su bili poslednji nastupi jednog od najcenjenijih srpskih glumaca.
Poslednje reči uputio mu je ponovo njegov „lični pisac“ Dušan Kovačević: „Dragi Bato, danima pokušavam da ti kažem nešto nalik na oproštaj, a da se ti ne namrštiš ili nasmeješ. Beograd je imao velikih glumaca, ali nikada nekoga kao što si ti. Prošao si našom scenom kao oluja. Našim prijateljima koji te čekaju reci da smo bolje nego što jesmo…“
Danilo Stojković je bio dobitnik brojnih priznanja. Između ostalih, tu su: Oktobarska nagrada Beograda, Sterijina nagrada, Zlatna arena u Puli 1984. (za ulogu u filmu Balkanski špijun), Srebrna arena 1969. (za ulogu u filmu Zazidani), nagrada na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu, Statueta Joakim Vujić, „Oskari popularnosti“, nagrada na pozorišnom festivalu u Kvebeku, Nagrada „Pavle Vuisić“ 1998. godine, kao i „Dobričin prsten“ za životno delo. Na Međunarodni dan pozorišta, 27. marta 2002. trebalo je da primi „Zlatnog ćurana“, nagradu Dana komedije u Jagodini, ali mu je ona dodeljena posthumno.
Bata nikada nije otkazivao predstave, pa je tako i jednu od poslednjih, „Korešpondenciju“, odigrao teško bolestan 5. februara 2002. na sceni Ateljea 212. Na komemoraciji povodom Batine smrti Dušan Kovačević je rekao: „Ne znam da li je iko voleo pozorište kao Bata. Pred početak svake predstave ulazio je u garderobu maksimalno doteran, sa pažljivo odabranom kravatom. Govorio je: »Dobro veče deco, za vas sam se uredio, svaka predstava je za mene praznik i ja joj na ovaj način odajem počast.«“