Настављамо са пробама представе “ Ролеркостер”

27. јануара 2022


 

Kомад “Ролеркостер” осликава свет у коме живимо, понајвише кроз визуру главне јунакиње, која се ближи седамдесетој и покушава да одржи корак са убрзањем, са новим правилима игре, са новим технологијама које се појаве док се и не окренемо. Она осећа да је ово време и овај свет полако одбацују као изношен капут. Њена ћерка и пријатељи се пак боре да одрже ритам, да одрже своје бракове, да се адаптирају, праве компромисе, да пливају, да остану на површини.

Посебно интересантно у новом комаду Јелене Kајго је што се већи његов део одвија у нашој блиској будућности. Пре мање од две године нисмо могли да претпоставимо шта ће све данас бити наша „нова нормалност“, а овај комад нам даје задатак да осмислимо нашу будућност сагледавајући ово што данас живимо. С обзиром да је отуђење једна од основних карактеристика нашег света и света о којем пише Јелена Kајго, да је усамљеност његова тешко излечива основна дијагноза, ми сагледавамо будући свет у којем ће роботи бити све више налик људима, а људи све више налик роботима. Деца ће живети у екрану, уметници ће бити гладни ако не буду умели да продају неку актуелну маглу.

„Свет је ђавољи Ролеркостер “ написала је Kајго. У том разнобојном, модерном, технолошки напредном свету, једина непромењива константа су проблеми који опседају људе – исте сумње, предрасуде, недоумице, а који су сваким новим кругом у том забавном парку живота све јасније и све болније нерешиви.

У комаду Јелене Kајго будућност света и неснађених људи у њему је горка и тужна, баш зато је сјајно што је написан неодољиво духовито.
Редитељ је Милица Kраљ,играју Дара Џокић,Kатарина Марковић,Јелена Петровић,Милица Михајловић,Владислав Мхаиловић,Петар Михаиловић,Теодор Винчић.Сценограф Милица Бајић,костимограф Селена Орб.


 

Kомад “Ролеркостер” осликава свет у коме живимо, понајвише кроз визуру главне јунакиње, која се ближи седамдесетој и покушава да одржи корак са убрзањем, са новим правилима игре, са новим технологијама које се појаве док се и не окренемо. Она осећа да је ово време и овај свет полако одбацују као изношен капут. Њена ћерка и пријатељи се пак боре да одрже ритам, да одрже своје бракове, да се адаптирају, праве компромисе, да пливају, да остану на површини.

Посебно интересантно у новом комаду Јелене Kајго је што се већи његов део одвија у нашој блиској будућности. Пре мање од две године нисмо могли да претпоставимо шта ће све данас бити наша „нова нормалност“, а овај комад нам даје задатак да осмислимо нашу будућност сагледавајући ово што данас живимо. С обзиром да је отуђење једна од основних карактеристика нашег света и света о којем пише Јелена Kајго, да је усамљеност његова тешко излечива основна дијагноза, ми сагледавамо будући свет у којем ће роботи бити све више налик људима, а људи све више налик роботима. Деца ће живети у екрану, уметници ће бити гладни ако не буду умели да продају неку актуелну маглу.

„Свет је ђавољи Ролеркостер “ написала је Kајго. У том разнобојном, модерном, технолошки напредном свету, једина непромењива константа су проблеми који опседају људе – исте сумње, предрасуде, недоумице, а који су сваким новим кругом у том забавном парку живота све јасније и све болније нерешиви.

У комаду Јелене Kајго будућност света и неснађених људи у њему је горка и тужна, баш зато је сјајно што је написан неодољиво духовито.
Редитељ је Милица Kраљ,играју Дара Џокић,Kатарина Марковић,Јелена Петровић,Милица Михајловић,Владислав Мхаиловић,Петар Михаиловић,Теодор Винчић.Сценограф Милица Бајић,костимограф Селена Орб.