)
На Сцени „Петар Kраљ“ Позоришта Атељеа 212 почињу пробе комада „Посадити дрво“ руског савременог драматичара Алексеја Житковског чије драме до сада нису извођене на нашим позоришним сценама.
У овој, како је сам писац одређује, „шали у једном чину“, отац, следећи традицију која налаже да сваки човек у свом животу мора да сагради кућу, подигне сина и посади дрво, опремљен садницом и лопатом води свог сина студента да обаве последњу ставку у низу- посаде дрво. Тај једноставан посао се, како то већ бива, закомпликује и покреће ланац непредвидивих догађаја. Вечни неспоразум између очева и синова, традиционалног и модерног, постаје апсурдан у додиру са стварним светом који је у међувремену постао лицемерни полигон на коме су старе идеале и уверења заменили профит и приватно власништво.
Посадити дрво је мала, духовита прича о великим и озбиљним стварима, која нас враћа на питање шта заправо значи саградити кућу, подићи сина и посадити дрво и да ли је испуњење формалног захтева овог начела довољно да се буде човек.
„Посадити дрво“ превео је Новица Антић, а у подели су Бранимир Брстина, Марко Павловић, Стојша Ољачић и Никола Штрбац.
Редитељ представе је Павле Терзић, драматуршкиња Јелена Мијовић, костимографкиња Драгица Лаушевић. сценограф Милош Тодоровић, композитор Божидар Подунавац, а организатори Јелена Фатић и Бошко Радоњић.
На Сцени „Петар Kраљ“ Позоришта Атељеа 212 почињу пробе комада „Посадити дрво“ руског савременог драматичара Алексеја Житковског чије драме до сада нису извођене на нашим позоришним сценама.
У овој, како је сам писац одређује, „шали у једном чину“, отац, следећи традицију која налаже да сваки човек у свом животу мора да сагради кућу, подигне сина и посади дрво, опремљен садницом и лопатом води свог сина студента да обаве последњу ставку у низу- посаде дрво. Тај једноставан посао се, како то већ бива, закомпликује и покреће ланац непредвидивих догађаја. Вечни неспоразум између очева и синова, традиционалног и модерног, постаје апсурдан у додиру са стварним светом који је у међувремену постао лицемерни полигон на коме су старе идеале и уверења заменили профит и приватно власништво.
Посадити дрво је мала, духовита прича о великим и озбиљним стварима, која нас враћа на питање шта заправо значи саградити кућу, подићи сина и посадити дрво и да ли је испуњење формалног захтева овог начела довољно да се буде човек.
„Посадити дрво“ превео је Новица Антић, а у подели су Бранимир Брстина, Марко Павловић, Стојша Ољачић и Никола Штрбац.
Редитељ представе је Павле Терзић, драматуршкиња Јелена Мијовић, костимографкиња Драгица Лаушевић. сценограф Милош Тодоровић, композитор Божидар Подунавац, а организатори Јелена Фатић и Бошко Радоњић.