)
Међународни позоришни институт
Светска организација за извођачке уметности
Порука за Светски дан позоришта 2022. године
Аутор: Питер Селерс (САД)
Позоришни и оперски редитељ и директор фестивала
Драги пријатељи,
Док опстанак света ”виси о концу” и зависи, из минута у минут, из сата у сат, од ”инфузије” кап по кап, вести и репортажа могу ли да све нас позовем, као ствараоце, да се вратимо својој делатности и сфери и перспективи ових епских времена, епских промена, епске свести, епских промишљања и епских погледа?
Живимо у епском добу људске историје, а дубоке промене са значајним последицама које проживљавамо у односима људи са самима собом, са другим људима и са безљудским световима скоро су изнад наших способности да их схватимо, да их артикулишемо, да проговоримо о њима и да се изразимо.
Ми не живимо у двадесетчетворочасовном циклусу вести, већ живимо на крају времена. Новине и медији су потпуно неприпремљени, неопремљени и неспособни да се носе са оним што доживљавамо.
Где је тај језик, који су то покрети и које су те слике које би нам могле омогућити да схватимо та дубинска померања и раздеротине које доживљавамо? И како сада можемо да пренесемо садржај нашег живота не као репортажу већ као искуство?
Позориште је уметничка форма искуства.
Како у свету који је преплављен широким и свеобухватним медијским кампањама, симулираним искуствима и ужасним предвиђањима можемо да досегнемо ван бесконачног понављања бројки, а да бисмо искусили оно светост и бесконачност сваког појединачног животу, сваког појединачног екосистема, пријатељства или особеност светлости плавога неба? Две године Ковид-19 пандемије су замаглиле људска чула, сузиле животе људи, уништиле везе међу њима и вратиле нас на необични почетак људског постојања.
Које семе треба садити и изнова посадити у ово време, а у који смо то агресивни коров зарасли који би требало посећи и коначно затрети? Много људи је на ивици. Толико насиља букти, нерационалног и неочекиваног.
Толико је успостављених система се разоткрило као структура непрекидне окрутности.
Где су наши обреди сећања? Шта је то што треба да упамтимо? Који су то ритуали који нам напокон дозвољавају да наново осмислимо и почнемо да увежбавамо кораке које никада раније нисмо направили?
Позоришту епских визија, сврхе, опоравка, поправке и бриге требају нови ритуали. Нама не треба забава. Нама треба окупљање. Треба да делимо простор и да негујемо баш тај простор који делимо. Требају нам заштићени простори за дубоког слушања и једнакости.
Позориште је земаљско отелотворење простора једнакости међу људима, боговима, биљкама, животињама, капима кише, сузама и поновног рађања.
Простор једнакости и дубоког слушања обасјан је скривеном лепотом, која се одржава у животу дубоким прожимањем опасности, смирености, мудрости, акције и стрпљења.
У спису Аватамсака Сутра, Буда набраја десет врста стрпљења у људском животу. Једно од најснажнијих је „Стрпљење да спознамо све као опсену“. Позориште је одувек представљало живот на овом свету као привид, опсену, омогућавајући нам да са ослобађајућом јасноћом и снагом прозремо људске илузије, заблуде, заслепљеност и порицање.
Толико смо сигурни у оно што гледамо и начин на који то гледамо да нисмо у стању да видимо и осетимо алтернативне реалности, нове могућности, другачије приступе, невидљиве односе и ванвременске везе.
Ово је време за дубоко освежење наших умова, наших чула, наше маште, наше историје и наше будућности. Овај посао не могу обављати изоловани људи који раде сами. Ово је посао који треба да радимо заједно. Позориште је позив да заједно радимо овај посао.
Искрено вам хвала на вашем раду.
Толико смо сигурни и убеђени у оно што посматрамо и начин на који посматрамо да не можемо да видимо и осетимо друге стварности, нове могућности, другачије приступе, невидљиве односе и безвременске везе.
Ово је време за дубоко освежавање наших умова, наших чула, наше маште, наших историја и наших будућности. То не могу да ураде људи који раде сами, изоловани од других. То је нешто што морамо да урадимо скупа. Позориште нас позива да то учинимо заједно.
Најискреније вам хвала на вашем раду.
Питер Селерс
Међународни позоришни институт
Светска организација за извођачке уметности
Порука за Светски дан позоришта 2022. године
Аутор: Питер Селерс (САД)
Позоришни и оперски редитељ и директор фестивала
Драги пријатељи,
Док опстанак света ”виси о концу” и зависи, из минута у минут, из сата у сат, од ”инфузије” кап по кап, вести и репортажа могу ли да све нас позовем, као ствараоце, да се вратимо својој делатности и сфери и перспективи ових епских времена, епских промена, епске свести, епских промишљања и епских погледа?
Живимо у епском добу људске историје, а дубоке промене са значајним последицама које проживљавамо у односима људи са самима собом, са другим људима и са безљудским световима скоро су изнад наших способности да их схватимо, да их артикулишемо, да проговоримо о њима и да се изразимо.
Ми не живимо у двадесетчетворочасовном циклусу вести, већ живимо на крају времена. Новине и медији су потпуно неприпремљени, неопремљени и неспособни да се носе са оним што доживљавамо.
Где је тај језик, који су то покрети и које су те слике које би нам могле омогућити да схватимо та дубинска померања и раздеротине које доживљавамо? И како сада можемо да пренесемо садржај нашег живота не као репортажу већ као искуство?
Позориште је уметничка форма искуства.
Како у свету који је преплављен широким и свеобухватним медијским кампањама, симулираним искуствима и ужасним предвиђањима можемо да досегнемо ван бесконачног понављања бројки, а да бисмо искусили оно светост и бесконачност сваког појединачног животу, сваког појединачног екосистема, пријатељства или особеност светлости плавога неба? Две године Ковид-19 пандемије су замаглиле људска чула, сузиле животе људи, уништиле везе међу њима и вратиле нас на необични почетак људског постојања.
Које семе треба садити и изнова посадити у ово време, а у који смо то агресивни коров зарасли који би требало посећи и коначно затрети? Много људи је на ивици. Толико насиља букти, нерационалног и неочекиваног.
Толико је успостављених система се разоткрило као структура непрекидне окрутности.
Где су наши обреди сећања? Шта је то што треба да упамтимо? Који су то ритуали који нам напокон дозвољавају да наново осмислимо и почнемо да увежбавамо кораке које никада раније нисмо направили?
Позоришту епских визија, сврхе, опоравка, поправке и бриге требају нови ритуали. Нама не треба забава. Нама треба окупљање. Треба да делимо простор и да негујемо баш тај простор који делимо. Требају нам заштићени простори за дубоког слушања и једнакости.
Позориште је земаљско отелотворење простора једнакости међу људима, боговима, биљкама, животињама, капима кише, сузама и поновног рађања.
Простор једнакости и дубоког слушања обасјан је скривеном лепотом, која се одржава у животу дубоким прожимањем опасности, смирености, мудрости, акције и стрпљења.
У спису Аватамсака Сутра, Буда набраја десет врста стрпљења у људском животу. Једно од најснажнијих је „Стрпљење да спознамо све као опсену“. Позориште је одувек представљало живот на овом свету као привид, опсену, омогућавајући нам да са ослобађајућом јасноћом и снагом прозремо људске илузије, заблуде, заслепљеност и порицање.
Толико смо сигурни у оно што гледамо и начин на који то гледамо да нисмо у стању да видимо и осетимо алтернативне реалности, нове могућности, другачије приступе, невидљиве односе и ванвременске везе.
Ово је време за дубоко освежење наших умова, наших чула, наше маште, наше историје и наше будућности. Овај посао не могу обављати изоловани људи који раде сами. Ово је посао који треба да радимо заједно. Позориште је позив да заједно радимо овај посао.
Искрено вам хвала на вашем раду.
Толико смо сигурни и убеђени у оно што посматрамо и начин на који посматрамо да не можемо да видимо и осетимо друге стварности, нове могућности, другачије приступе, невидљиве односе и безвременске везе.
Ово је време за дубоко освежавање наших умова, наших чула, наше маште, наших историја и наших будућности. То не могу да ураде људи који раде сами, изоловани од других. То је нешто што морамо да урадимо скупа. Позориште нас позива да то учинимо заједно.
Најискреније вам хвала на вашем раду.
Питер Селерс