ПОЗОРИШТЕ АТЕЉЕ 212 НА ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПОЗОРИШНОМ ФЕСТИВАЛУ У УЖИЦУ

05. новембра 2021


Позориште Атеље 212 вечерас учествује на 26. Југословенском позоришном фестивалу „Без превода “ у Ужицу са представом 64 Тене Штивичић у режији Алисе Стојановић.

После интернационалног успеха драме „Три зиме“, праизведене у National Theatre у Лондону и овенчане најпрестижнијом светском наградом за драмске ауторке на подручју енглеског језика „Susan Smith Blackburn“, Атеље 212 поставља праизведбу нове драме ауторке Тене Штивичић „64“, у режији Алисе Стојановић. Ова драма требало је да буде праизведена у Београду и истовремено са праизведбом њене драме “Love and Apocalypse”, написаној по наруџбини за лондонско позориште Arcola, али је та премијера померена до поновног отварања британских позоришта.

Од Европске ауторске награде и Награде за иновативни драмски текст (Heidelberg Stuckemarket, 2008) за драму „Fragile“, Тена Штивичић је једна од најцењенијих ауторки у европским позориштима. Осим у Немачкој, Аустрији, Великој Британији, Турској, Швајцарској, Бугарској, Хрватској, Црној Гори, две њене драме (Двије и Свици) изведене су и у Београду, управо у Атељеу 212.

У драми „64“ Тена Штивичић разоткрива интиму савременог брачног пара који се ломи под теретом очекивања. Оних сопствених, изневерених, међусобних и оних које им намеће друштво.
На прагу четрдесетих Ева и Данијел требало би да су ситуирани, стабилни и остварени, коначно спремни да заснују породицу, али на свим животним плановима нагризају их емотивне, финансијске и егзистенцијалне несигурности. Чињеница да не успевају да направе дете и да морају да се упусте у процес вантелесне оплодње, примораних да преиспитају и своју везу и себе саме и сва своја уверења.
Ситуације у које их то доводи су смешне и болне, дирљиве и понижавајуће, апсурдне и инспиративне.
“64” је драма о женама и мушкарцима, о деци и родитељима, о стварности и машти.

У представи играју: Хана Селимовић, Милош Тимотијевић, Јелена Ђокић, Владислава Владица Милосављевић, Бранислав Зеремски, Иван Јевтовић, Владислав Михаиловићи Денис Мурић.
Сценограф је Дарко Недељковић, костимографкиња Јелисавета Татић-Чутурило, а композитор Иван Бркљачић.


Позориште Атеље 212 вечерас учествује на 26. Југословенском позоришном фестивалу „Без превода “ у Ужицу са представом 64 Тене Штивичић у режији Алисе Стојановић.

После интернационалног успеха драме „Три зиме“, праизведене у National Theatre у Лондону и овенчане најпрестижнијом светском наградом за драмске ауторке на подручју енглеског језика „Susan Smith Blackburn“, Атеље 212 поставља праизведбу нове драме ауторке Тене Штивичић „64“, у режији Алисе Стојановић. Ова драма требало је да буде праизведена у Београду и истовремено са праизведбом њене драме “Love and Apocalypse”, написаној по наруџбини за лондонско позориште Arcola, али је та премијера померена до поновног отварања британских позоришта.

Од Европске ауторске награде и Награде за иновативни драмски текст (Heidelberg Stuckemarket, 2008) за драму „Fragile“, Тена Штивичић је једна од најцењенијих ауторки у европским позориштима. Осим у Немачкој, Аустрији, Великој Британији, Турској, Швајцарској, Бугарској, Хрватској, Црној Гори, две њене драме (Двије и Свици) изведене су и у Београду, управо у Атељеу 212.

У драми „64“ Тена Штивичић разоткрива интиму савременог брачног пара који се ломи под теретом очекивања. Оних сопствених, изневерених, међусобних и оних које им намеће друштво.
На прагу четрдесетих Ева и Данијел требало би да су ситуирани, стабилни и остварени, коначно спремни да заснују породицу, али на свим животним плановима нагризају их емотивне, финансијске и егзистенцијалне несигурности. Чињеница да не успевају да направе дете и да морају да се упусте у процес вантелесне оплодње, примораних да преиспитају и своју везу и себе саме и сва своја уверења.
Ситуације у које их то доводи су смешне и болне, дирљиве и понижавајуће, апсурдне и инспиративне.
“64” је драма о женама и мушкарцима, о деци и родитељима, о стварности и машти.

У представи играју: Хана Селимовић, Милош Тимотијевић, Јелена Ђокић, Владислава Владица Милосављевић, Бранислав Зеремски, Иван Јевтовић, Владислав Михаиловићи Денис Мурић.
Сценограф је Дарко Недељковић, костимографкиња Јелисавета Татић-Чутурило, а композитор Иван Бркљачић.