)
Позориште Атеље 212 већ петнаест година успешно гостује са ансамбл представама у Канади и овај пут ће са представом “ Кафа и цигарете – поздрав из Београда “ у режији Мие Кнежевић гостовати у Изабел бадер театру у Торонту.
Термини играња представе заказани су за суботу 24.03. у два термина : 18.00 и 21.00 часова
Играју:
Ивана: МИЛИЦА МИХАЈЛОВИЋ
Реља: НЕБОЈША ИЛИЋ
Професор (Данило): ТИХОМИР СТАНИЋ
Азра: ДАРА ЏОКИЋ
Маша: МИЛИЦА ТРИФУНОВИЋ
Студент (Он): МАРКО ГРАБЕЖ
Миленко: СВЕТОЗАР ЦВЕТКОВИЋ
Већ сам наслов представе КАФА И ЦИГАРЕТЕ – ПОЗДРАВ ИЗ БЕОГРАДА јасно наговаштава да је реч о својеврсном ауторском одјеку култног филма “Coffee and Cigarettes”, Џима Џармуша.
Драмска прича и представа, својим смештањем на позорницу не жели да преименује причу филма, напротив – користећи само изворни драматуршки модел, жели да са публиком подели сасвим личне теме, препознате у савременом тренутку. И све стрепње и све наде које из тих тема произилазе. Сусрети – случајни или прижељкивани; одласци – жељени или изнуђени; неизвесност сваког тренутка ка коме журимо, неминовност сваког тренутка који нас очекује… једном речју сам живот, неизмерно богат, саткан од небројено много слојева и значења,туга и радости, сусрета и растанака – уз кафу и цигарете, можда се може макар мало боље разумети.
Позориште Атеље 212 већ петнаест година успешно гостује са ансамбл представама у Канади и овај пут ће са представом “ Кафа и цигарете – поздрав из Београда “ у режији Мие Кнежевић гостовати у Изабел бадер театру у Торонту.
Термини играња представе заказани су за суботу 24.03. у два термина : 18.00 и 21.00 часова
Играју:
Ивана: МИЛИЦА МИХАЈЛОВИЋ
Реља: НЕБОЈША ИЛИЋ
Професор (Данило): ТИХОМИР СТАНИЋ
Азра: ДАРА ЏОКИЋ
Маша: МИЛИЦА ТРИФУНОВИЋ
Студент (Он): МАРКО ГРАБЕЖ
Миленко: СВЕТОЗАР ЦВЕТКОВИЋ
Већ сам наслов представе КАФА И ЦИГАРЕТЕ – ПОЗДРАВ ИЗ БЕОГРАДА јасно наговаштава да је реч о својеврсном ауторском одјеку култног филма “Coffee and Cigarettes”, Џима Џармуша.
Драмска прича и представа, својим смештањем на позорницу не жели да преименује причу филма, напротив – користећи само изворни драматуршки модел, жели да са публиком подели сасвим личне теме, препознате у савременом тренутку. И све стрепње и све наде које из тих тема произилазе. Сусрети – случајни или прижељкивани; одласци – жељени или изнуђени; неизвесност сваког тренутка ка коме журимо, неминовност сваког тренутка који нас очекује… једном речју сам живот, неизмерно богат, саткан од небројено много слојева и значења,туга и радости, сусрета и растанака – уз кафу и цигарете, можда се може макар мало боље разумети.