ПРЕДСТАВА „МОЈЕ ПОЗОРИШТЕ“ НА „ПОЗОРИШНОМ МАРАТОНУ“ У СОМБОРУ

11. јун 2026

Позориште Атеље 212 вечерас на Великој сцени Сомборског народног позоришта отвара 34. Позоришни маратон  представом “ Моје позориште“ аутора и редитеља Бориса Лијешевића.

Моје позориште је ауторски пројекат којим Борис Лијешевић преиспитује своју позицију у позоришту. Овом представом Лијешевић сцену насељава собом, даје јој себе. А све почиње питањем: Kо сам ја? Шта је то што те спречава да будеш свој и аутентичан, да се изразиш? Главни јунак је аутор који постаје сам своја позорница и сам свој садржај, а онда са те позорнице сагледава себе. Пловећи кроз сопствена животна искуства и сећања, аутор плете фрагментарни наратив аутофикције.

Реч је о одређењу позоришта, као уметничке праксе или искуства, као нечега личног, што припада аутору. Али током представе моје позориште постаје и наше, јер у овој дубоко интимној причи, лично постаје универзално.

Јер сви тумарамо у мраку и трагамо за собом чекајући да нас неко препозна, као што каже Борис у овом свом комаду.

У представу играју: Ана Мандић, Небојша Илић, Борис Лијешевић, Војин Ћетковић, Бојан Жировић и Бранка Шелић.

Позориште Атеље 212 вечерас на Великој сцени Сомборског народног позоришта отвара 34. Позоришни маратон  представом “ Моје позориште“ аутора и редитеља Бориса Лијешевића.

Моје позориште је ауторски пројекат којим Борис Лијешевић преиспитује своју позицију у позоришту. Овом представом Лијешевић сцену насељава собом, даје јој себе. А све почиње питањем: Kо сам ја? Шта је то што те спречава да будеш свој и аутентичан, да се изразиш? Главни јунак је аутор који постаје сам своја позорница и сам свој садржај, а онда са те позорнице сагледава себе. Пловећи кроз сопствена животна искуства и сећања, аутор плете фрагментарни наратив аутофикције.

Реч је о одређењу позоришта, као уметничке праксе или искуства, као нечега личног, што припада аутору. Али током представе моје позориште постаје и наше, јер у овој дубоко интимној причи, лично постаје универзално.

Јер сви тумарамо у мраку и трагамо за собом чекајући да нас неко препозна, као што каже Борис у овом свом комаду.

У представу играју: Ана Мандић, Небојша Илић, Борис Лијешевић, Војин Ћетковић, Бојан Жировић и Бранка Шелић.