)
Позориште Атеље 212 синоћ је учествовало на Данима комедије у Центру за културу у „ Семберији Бјељини са представом “ Ноћна стража “, Федора Шилија и режији Бориса Лијешевића.
Играју : Горица Поповић, Ненад Ћирић, Тамара Драгичевић, Стефан Бундало, Гордан Кичић, Јелена Ступљанин, Бојан Жировић, Јелена Петровић, Јелена Ђокић, Урош Јаковљевић.
Реч редитеља:
Kомедија није тек било која представа која изазива смијех. Већ комад који почива на прецизном механизму у коме једни другима раде иза леђа, смишљају преваре, служе се лажима, кују планове, праве сплетке а не виде да самоувјерени и задовољни због туђе пропасти сигурним кораком корачају у сопствену. Смијех не осјећају ликови на сцени него гледаоци у публици који једини виде како лукави план пропада прије него је и кренуо у реализацију. И како ће супериорни сплеткарош бити кажњен. Kако ће изгубити самопоуздање и виђећемо га преплашеног. И насмијати му се. Наш смијех ће му бити казна. Али нећемо се смијати њему, лику, било да је то Харпагон или Оргон, Kир Јања или срески капетан Јеротије или пак наш Милош Владисављевић, већ његовом осујећеном лукавству. Оном истом са којим се ми сусрећемо. Сплеткама које трпимо или пак спроводимо. Смијехом ћемо казнити лукавство овога свијета. Добићемо тренутак интимног разрачунавања са свијетом у коме ћемо побиједити. И макар на тренутак ликовати да правда постоји и да преступници добијају оно што су заслужили. На тренутак ћемо поправити свијет по мјерилима писца, глумца, редитеља, гледаоца, по мјерилима позоришта. А то смо ми. Ми постајемо комедија. Најсложенији и најзахтијевнији од свих жанрова. И тражимо себе и свој пут до ње данас. У “Ноћној стражи” Федора Шилија налазимо људе код којих рад није оно што омогућава живот. Сплеткарење, манипулације, варање, прећуткивање истине, квалитети су који обезбијеђују егзистенцију. Kо не влада овим вјештинама бива прогнан на маргине овог чудног свијета у коме царују сумњиве маркизе, пропали и посрнули племићи, колекционари лажних слика, загонетни пјесници. Свијет који је постао фалсификат. Налазимо генерацију чија је религија комфор и удобност. навикнуту да живи од туђих пара, добијених браковима, наследством, обманом и никада не помисливши да то неће вјечно трајати. Kомад “Ноћна стража” почиње од питања: шта се дешава када пара нестане?
Борис Лијешевић
Позориште Атеље 212 синоћ је учествовало на Данима комедије у Центру за културу у „ Семберији Бјељини са представом “ Ноћна стража “, Федора Шилија и режији Бориса Лијешевића.
Играју : Горица Поповић, Ненад Ћирић, Тамара Драгичевић, Стефан Бундало, Гордан Кичић, Јелена Ступљанин, Бојан Жировић, Јелена Петровић, Јелена Ђокић, Урош Јаковљевић.
Реч редитеља:
Kомедија није тек било која представа која изазива смијех. Већ комад који почива на прецизном механизму у коме једни другима раде иза леђа, смишљају преваре, служе се лажима, кују планове, праве сплетке а не виде да самоувјерени и задовољни због туђе пропасти сигурним кораком корачају у сопствену. Смијех не осјећају ликови на сцени него гледаоци у публици који једини виде како лукави план пропада прије него је и кренуо у реализацију. И како ће супериорни сплеткарош бити кажњен. Kако ће изгубити самопоуздање и виђећемо га преплашеног. И насмијати му се. Наш смијех ће му бити казна. Али нећемо се смијати њему, лику, било да је то Харпагон или Оргон, Kир Јања или срески капетан Јеротије или пак наш Милош Владисављевић, већ његовом осујећеном лукавству. Оном истом са којим се ми сусрећемо. Сплеткама које трпимо или пак спроводимо. Смијехом ћемо казнити лукавство овога свијета. Добићемо тренутак интимног разрачунавања са свијетом у коме ћемо побиједити. И макар на тренутак ликовати да правда постоји и да преступници добијају оно што су заслужили. На тренутак ћемо поправити свијет по мјерилима писца, глумца, редитеља, гледаоца, по мјерилима позоришта. А то смо ми. Ми постајемо комедија. Најсложенији и најзахтијевнији од свих жанрова. И тражимо себе и свој пут до ње данас. У “Ноћној стражи” Федора Шилија налазимо људе код којих рад није оно што омогућава живот. Сплеткарење, манипулације, варање, прећуткивање истине, квалитети су који обезбијеђују егзистенцију. Kо не влада овим вјештинама бива прогнан на маргине овог чудног свијета у коме царују сумњиве маркизе, пропали и посрнули племићи, колекционари лажних слика, загонетни пјесници. Свијет који је постао фалсификат. Налазимо генерацију чија је религија комфор и удобност. навикнуту да живи од туђих пара, добијених браковима, наследством, обманом и никада не помисливши да то неће вјечно трајати. Kомад “Ноћна стража” почиње од питања: шта се дешава када пара нестане?
Борис Лијешевић