Редитељка:
Снежана Тришић
Аутор: Вида Давидовић
Композиторка и аранжерка: Марија Балубџић
Сценографкиња: Снежана Тришић
Костимографкиња: Милица Грбић-Комазец
Сценски покрет и кореографија: Катарина Илијашевић и Снежана Тришић
Лектор: Ђорђе Марковић
Дизајн светла: Радомир Стаменковић
Асистенткиња сценографа: арх. Ирена Николић
Организатор: Ален Кнежевић
Инспицијент-суфлер: Валентина Величанин
Шеф технике-реквизитер: Зоран Милић
Техничар тона: Слађана Пауновић
Асистент техничара тона: Душан Церовина
Техничар светла: Владимир Пешић
Декоратери: Марко Живковић,Слободан Гајовић,Срђан Лазовић,Владимир Арсић
Расветљивач: Срђан Лазовић
Гардеробер: Оливера Живковић- Крстина Павловић
Шминкери: Бојана Кривокапић, Маја Јовановић
Моделар костима и израда костима: Јелена Павловић
Израда декора: Зоран Милић, Марко Живковић, Слободан Гајовић,Срђан Лазовић
Дизајн пропаганде: Владан Славковић
Видео радови: Живота Јевтић
Фото: Ненад Миленковић
Играју:
Поштењак – увек као такав, мало прича и гледа своја посла – НИКОЛА ВОШТИНИ
Љубавница – увек као таква – АЛЕКСАНДРА АРИЗАНОВИЋ
Вођа, Богаташ и Сиромах – ЗОРАН ЦЕРОВИНА
Шефица банде, Банкарка, Тужитељка, Министарка и Професорка – ГОРИЦА ДИНУЛОВИЋ
Лопов 1, Сиромах – ВЛАДИМИР ЈОВАНОВИЋ
Лопов 2, Полицајац – ПРЕДРАГ ПАВЛОВИЋ
Лопов 3, Сиромах – БИЉАНА ТАЛИЋ
Лопов 4, Шалтеруша – СВЕТЛАНА МИЛЕНКОВИЋ
О представи
ЦРНА ОВЦА
„Црна овца је прича коју сам писала као начин да објасним себи постанак друштва, капитализма, љубави и бола. Негде у процесу смо брзо схватили да су то теме које утичу на сваког човека у овом или систему налик на овај, те смо сви у пројекту у једном тренутку почели да исписујемо властита искуства везана за ове теме. Тако је текст, на крају, постао делимични колаж наших личних начела, виђења, односа и искустава везаних за транзицију, усамљеност и међуљудске односе. Архетипски модели који се промаљају у Црној овци вуку нас у савремено друштво сваке државе и сваког система који можемо да проживимо у склопу „модерне привредне делатности“. Тај систем је суров, себичан, често контрактиран, поново се рађа, дегенирише да би се срушио, гради се и помаља у облицима у којим га никад не бисмо очекивали – као и ликови и у овом комаду, који се сурвавају и пењу и помаљају у неочекиваним парадоксима друштвене и личне егзистенцијалне кризе или добити. Лично сматрам да је ово комад и о немогућности да се производе отпор или револуција, комад о једином моделу отпора који је могућ у овом стадијуму капитализма – мирном, неотпорном, помирујућем, тужном. Да ли тај отпор резултује нечим? Не верујем. Али, „поштењу нема лека“.“
Вида Давидовић, ауторка
„У току процеса рада на тексту и представи било је неизбежно присетити се свих образаца наше личне и колективне историје који су формирали глобално стадо и прогнали сваку црну овцу која је подигла своју главу из масе. Последњих деценија унутрашње и спољашње друштвено-политичке околности трансформисале су наше друштво у систем поремећених вредности који је пред колапсом и сломом. Црна овца је наш покушај да схватимо како је нестала револуција, а љубав и човечност постале непотребне и сувишне вредности. Запитали смо се ко нам је украо идеале, младост, здравље, љубави, будућност, нерођену и рођену децу? У који то део света може да се емигрира и буде спокојан, када остатак света, негде тамо, колабира? Ко нам је украо интелектуалну својину, вољене особе, наду и храброст да будемо црне овце?“
Снежана Тришић, редитељка