Редитељ:
Бојан Ђорђев
Aутор: Асканио Челестини
Превела: Јулијана Вучо
Драматуршкиња: Мина Милошевић
Сценограф: Синиша Илић
Kостимографкиња: Маја Мирковић
Kомпозиторка: Марија Балубџић
Сценски покрет: Чарни Ђерић
Лекторка: Дијана Маројевић
Организатори: Јелена Фатић и Бошко Радоњић
Асистенткиња костимографкиње: Вишња Жилић
Инспицијентикиња: Милица Дедић
Суфлерка: Анка Милић
Играју:
ОСОБА СА КИШОБРАНОМ : ГОРИЦА ПОПОВИЋ
ТОНИ МАФИЈАШ : БРАНИСЛАВ ЗЕРЕМСКИ
ТОНИ КОРУМПИРАНИ : АЛЕКСАНДАР СРЕЋКОВИЋ
НАСТАВНИЦА ЧЕКАЊА У РЕДУ : KАТАРИНА ЖУТИЋ
УЗНЕМИРЕНИ / МЦ : ГОРДАН КИЧИЋ
ОСОБА БЕЗ КИШОБРАНА : ЈОВАНА ГАВРИЛОВИЋ
МОМАК СА ПИШТОЉЕМ : ДЕЈАН ДЕДИЋ
МОМАК СА ЕКСЕРОМ : ИВАН ЈЕВТОВИЋ
ИНДИГО : ИВАН МИХАИЛОВИЋ
ЈЕДНА ЛЕПА ДЕВОЈКА СА АШОВОМ : МИОНА МАРКОВИЋ
О представи
|
|
ОБРАЋАЊЕ НАЦИЈИ
Kомад се састоји из кратких монолога одабраних из истоимене драме и збирке „Ходам у колони’“ Асканија Челестинија. То су приче из свакодневице које коришћењем басноликих алегорија сликају комплексну мапу неолибералне садашњости – конзумерске, нетрпељиве, корумпиране, саможиве али и паралисане, депресивне и безидејне. Сви класни, расни и политички проблеми сасвим политички некоректно, објашњавају се једноставним „природним законима“ или примерима из историје човечанства – елаборирајући цитате св. Матеја, Наполеона, Хитлера, Грамшија или Свифта.
Сваки монолог је кратак, експлозиван и на линији између „рентовања“ на Твитеру и стенд ап комедије. Писац монологе дефинише као хумор који стаје у кутију шибице – палидрвца која бљескају једна за другим или се ређају у најразличитије облике.
Биографија:
Асканио Челестини (1972, Рим) италијански је глумац, редитељ и драмски писац. Студирао је антропологију и књижевност, а глумом је почео да се бави касних деведесетих година прошлог века у перформансима комедије дел арте. Његов позоришни рад припада области наративног позоришта (театро ди нарразионе) а залаже се за важност усмене традиције, бави се приповедањем италијанских народних бајки модерног времена, радничким, ратним и конзумеристичким. Носилац је награде Убу за 2002. годину „за своју способност да приповеда о савременој историји као да је мит, и обрнуто“. Аутор је бројних драма, прозних дела и документарних филмова.