ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ КАО И СВЕ СЛОБОДНЕ ДЈЕВОЈКЕ

18. октобра 2022

У Позоришту Атеље 21.октобра  на Великој сцени “ Мира Траиловић “ је премијера комада ”Као и све слободне дјевојке”  Тање Шљивар  у режији Селме Спахић.

 

Ауторка: Тања Шљивар

Драматург: Димитрије Коканов

Сценски говор: др Дејан Средојевић 

Сценографкиња: Зорана Петров

Костимографкиња: Селена Орб 

Композитор: Драшко Аџић 

Корепетиторka: Aна Ћосовић

Кореографкиња: Ана Дубљевић 

Организатори: Јелена Фатић / Бошко Радоњић
Видео радови: Сташа Букумировић 

Асистенткиња костимографкиње: Анђела Бајагић 

Фотограф: Бошко Ђорђевић

Инспицијенткиња: Марина Вујевић 
Суфлерка: Анка Милић

У представи играју:
Ана / МИЛИЦА МИХАЈЛОВИЋ
Ена / АНА МАНДИЋ
Ина / ЈЕЛЕНА СТУПЉАНИН
Она / ЕРМИН БРАВО
Леа / МАРKО ГРАБЕЖ
Уна / МАРТА БЈЕЛИЦА
Миа / МАЊА АЛЕKСИЋ/ВЕРА ЈОВАНОВИЋ

Видео девојчице: Милица Чворовић, Наталија Обреновић, Александра Зеленковић, Круна Дојчиновић, Анастасија Лукић, Дуња Недељковић

 

Ово је трећи комад Тање Шљивар (након Пошто паштета и Режим љубави) који ће имати прво домаће извођење у позоришту Атеље 212. Kомад “Kао и све слободне дјевојке” праизведбу је имао у Дојчес Театру у Берлину, а између осталог је јавно читан и извођен поред Немачке, у Чикагу у Сједињеним Америчким Државама, те хрватској, Аустрији, Италији…

“Kао и све слободне дјевојке” је прва представа, једне од најуспешнијих редитељки из региона, Селме Спахић у Атељеу 212. Ово је други пут да Спахић режира неки текст Тање Шљивар, након што је успешно поставили на сцену комад Гребање или како се убила моја бака.

Kомад истражује друштвени феномен када је седам тринаестогодишњих девојчица затруднело на школској екскурзији. Шљивар у овим текстом даје глас женским, младим субјектима којима је говор у јавном простору онемогућен, а сама искуства ових субјеката су неретко интерпретирана и обрађане из идеолошких становишта и перспектива света одраслих који на девојчице не гледа као на равноправне друштвене субјекте.
Реч је о тексту који разоткрива дискриминаторне односе спрам женске, девојачке, малолетничке сексуалности, њихових доживљаја света, традиционалних вредности и старих друштвених тековина у којима живе и одрастају, а које својим деловањем преиспитују.

У Позоришту Атеље 21.октобра  на Великој сцени “ Мира Траиловић “ је премијера комада ”Као и све слободне дјевојке”  Тање Шљивар  у режији Селме Спахић.

 

Ауторка: Тања Шљивар

Драматург: Димитрије Коканов

Сценски говор: др Дејан Средојевић 

Сценографкиња: Зорана Петров

Костимографкиња: Селена Орб 

Композитор: Драшко Аџић 

Корепетиторka: Aна Ћосовић

Кореографкиња: Ана Дубљевић 

Организатори: Јелена Фатић / Бошко Радоњић
Видео радови: Сташа Букумировић 

Асистенткиња костимографкиње: Анђела Бајагић 

Фотограф: Бошко Ђорђевић

Инспицијенткиња: Марина Вујевић 
Суфлерка: Анка Милић

У представи играју:
Ана / МИЛИЦА МИХАЈЛОВИЋ
Ена / АНА МАНДИЋ
Ина / ЈЕЛЕНА СТУПЉАНИН
Она / ЕРМИН БРАВО
Леа / МАРKО ГРАБЕЖ
Уна / МАРТА БЈЕЛИЦА
Миа / МАЊА АЛЕKСИЋ/ВЕРА ЈОВАНОВИЋ

Видео девојчице: Милица Чворовић, Наталија Обреновић, Александра Зеленковић, Круна Дојчиновић, Анастасија Лукић, Дуња Недељковић

 

Ово је трећи комад Тање Шљивар (након Пошто паштета и Режим љубави) који ће имати прво домаће извођење у позоришту Атеље 212. Kомад “Kао и све слободне дјевојке” праизведбу је имао у Дојчес Театру у Берлину, а између осталог је јавно читан и извођен поред Немачке, у Чикагу у Сједињеним Америчким Државама, те хрватској, Аустрији, Италији…

“Kао и све слободне дјевојке” је прва представа, једне од најуспешнијих редитељки из региона, Селме Спахић у Атељеу 212. Ово је други пут да Спахић режира неки текст Тање Шљивар, након што је успешно поставили на сцену комад Гребање или како се убила моја бака.

Kомад истражује друштвени феномен када је седам тринаестогодишњих девојчица затруднело на школској екскурзији. Шљивар у овим текстом даје глас женским, младим субјектима којима је говор у јавном простору онемогућен, а сама искуства ових субјеката су неретко интерпретирана и обрађане из идеолошких становишта и перспектива света одраслих који на девојчице не гледа као на равноправне друштвене субјекте.
Реч је о тексту који разоткрива дискриминаторне односе спрам женске, девојачке, малолетничке сексуалности, њихових доживљаја света, традиционалних вредности и старих друштвених тековина у којима живе и одрастају, а које својим деловањем преиспитују.