)
Данас је у Београду, у осамдесет четвртој години, преминуо наш велики и легендарни филмски, позоришни и телевизијски глумац БОРА ТОДОРОВИЋ, део најславније генерације Атељеа 212, који су својим уметничким радом, шармом и игром створили посебан стил глуме и обележили историју не само Атељеа 212, већ и позоришну и филмску уметност на овим просторима.
Рођен је у учитељској породици и у Београду 5. новембра, 1929. године. Студије машинства је заменио глумом на Позоришној академији са Љубом Тадићем, Слободаном Цицом Перовићем и Марком Тодоровићем у класи професора Јозе Лауренчића.
Његов први позоришни ангажман био је у Београдском драмском позоришту, али је са сестром Миром Ступицом и њеним тадашњим супругом Бојаном Ступицом убрзо отишао у Загреб и четири године радио на сцени Хрватског народног казалишта (1964-1969) и играо је у представама: Смрт трговачког путника, Бабy дол, Звјездани часови човјечанства.
По повратку у Београд постаје стални члан Позоришта Атеље 212 где игра у представама: Арсеник и старе чипке (Мортимер), Спровод (Казек), Крмећи кас (Тодор), Развојни пут Боре Шнајдера (Витомир), Капе доле (Одаџија), Псеће срце (Шаров Полиграф Полиграфовић/Клим Чугункин), Радован Трећи (Јеленче), Маратонци трче почасни круг (Лаки Топаловић), Чудо у Шаргану (Миле), Аудијенција Вернисаж (Михаел), Вештина (Том), Повратак (Лени). У Звездара театру остварује улоге у представама: Мрешћење шарана, Пазарни дан, Лари Томпсон-трагедија једне младости, Повратак (Макс).
Незаборавне улге остварио је у филмовима и ТВ серијама: Кораци кроз маглу, Рој, Стићи пре свитања, Посебан третман, Мистер Монтенегро, О покојнику све најлепше, Балкан експрес 1 и 2, Балкански шпијун, Национална класа, Тајванска канаста, Маратонци трче почасни круг, Ко то тамо пева, Дом за вешање, Подземље, Професионалац, Сиви дом, Дипломци, Цео живот за годину дана, Љубав ах љубав, Рађање радног народа…
Добитник је бројних признања и награда: Стеријина награда за глуму за улогу Лакија Топаловића у представи „Маратаонци трче почасни круг“, Награда МЕСС-а за улогу у представи „Вештина“, Награда „Стеријина награда за “ за улоге у представама „Маратонци трче почасни круг“, „Мрешћење шарана“, „Псеће срце“, „Лари Томпсон-трагедија једне младости“, Златни медаљон „Љубиша Јовановић“ за улогу у представи „Лари Томпсон-трагедија једне младости“, Награда „Зоранов брк“ за улогу у представи „Повратак“, Награда „Павле Вујисић“ за животно дело, „Златна клапа“, „Златни екран“, Награда „Гран приx“ за улогу у филму „Професионалац“ у Монте Карлу, 2003. године, Филмска награда Наиса (Ћеле кула) за најбољег глумца Филмског фестивала у Нишу 2003. године, за улогу у филму „Професионалац“, Награда Удружења драмских уметника Србије за животно дело „Добричин прстен”, 2007. године.
Данас је у Београду, у осамдесет четвртој години, преминуо наш велики и легендарни филмски, позоришни и телевизијски глумац БОРА ТОДОРОВИЋ, део најславније генерације Атељеа 212, који су својим уметничким радом, шармом и игром створили посебан стил глуме и обележили историју не само Атељеа 212, већ и позоришну и филмску уметност на овим просторима.
Рођен је у учитељској породици и у Београду 5. новембра, 1929. године. Студије машинства је заменио глумом на Позоришној академији са Љубом Тадићем, Слободаном Цицом Перовићем и Марком Тодоровићем у класи професора Јозе Лауренчића.
Његов први позоришни ангажман био је у Београдском драмском позоришту, али је са сестром Миром Ступицом и њеним тадашњим супругом Бојаном Ступицом убрзо отишао у Загреб и четири године радио на сцени Хрватског народног казалишта (1964-1969) и играо је у представама: Смрт трговачког путника, Бабy дол, Звјездани часови човјечанства.
По повратку у Београд постаје стални члан Позоришта Атеље 212 где игра у представама: Арсеник и старе чипке (Мортимер), Спровод (Казек), Крмећи кас (Тодор), Развојни пут Боре Шнајдера (Витомир), Капе доле (Одаџија), Псеће срце (Шаров Полиграф Полиграфовић/Клим Чугункин), Радован Трећи (Јеленче), Маратонци трче почасни круг (Лаки Топаловић), Чудо у Шаргану (Миле), Аудијенција Вернисаж (Михаел), Вештина (Том), Повратак (Лени). У Звездара театру остварује улоге у представама: Мрешћење шарана, Пазарни дан, Лари Томпсон-трагедија једне младости, Повратак (Макс).
Незаборавне улге остварио је у филмовима и ТВ серијама: Кораци кроз маглу, Рој, Стићи пре свитања, Посебан третман, Мистер Монтенегро, О покојнику све најлепше, Балкан експрес 1 и 2, Балкански шпијун, Национална класа, Тајванска канаста, Маратонци трче почасни круг, Ко то тамо пева, Дом за вешање, Подземље, Професионалац, Сиви дом, Дипломци, Цео живот за годину дана, Љубав ах љубав, Рађање радног народа…
Добитник је бројних признања и награда: Стеријина награда за глуму за улогу Лакија Топаловића у представи „Маратаонци трче почасни круг“, Награда МЕСС-а за улогу у представи „Вештина“, Награда „Стеријина награда за “ за улоге у представама „Маратонци трче почасни круг“, „Мрешћење шарана“, „Псеће срце“, „Лари Томпсон-трагедија једне младости“, Златни медаљон „Љубиша Јовановић“ за улогу у представи „Лари Томпсон-трагедија једне младости“, Награда „Зоранов брк“ за улогу у представи „Повратак“, Награда „Павле Вујисић“ за животно дело, „Златна клапа“, „Златни екран“, Награда „Гран приx“ за улогу у филму „Професионалац“ у Монте Карлу, 2003. године, Филмска награда Наиса (Ћеле кула) за најбољег глумца Филмског фестивала у Нишу 2003. године, за улогу у филму „Професионалац“, Награда Удружења драмских уметника Србије за животно дело „Добричин прстен”, 2007. године.