)
На данашњи дан 22. јануара 1924 године родила се Мира Траиловић, дугогодишња управница Позоришта Атеље 212.
Донкихотовски борац, гвоздена дама, тигрица са баршунастим канџама, позоришна лавица, дипломата, пословна , одлучна, предузимљива, довитљива, вешта, љубазна, перфекциониста, „ велика мама “, светска жена, жена са маском, најпословнија жена југословенских позоришта, феномен ! само су неки од епитета који су се везивали за име Мире Траиловић.
Француски критичар назвао ју је „ булдожер у визону “ метафору коју је она објаснила као њену тежњу ка луксузу грађанског порекла, с једне стране, а с друге – огромну енергију, равну булдожеру са балканских њива.
У доживљају Љубомира Симовића она је „ еруптивна као вулкан “.
У свом духу, Борислав Михајловић Михиз даје овај сажети опис : „ Она има аутентични шарм светске даме, радни капацитет једног амалина, комуникациону фреквенцију моћне радио – станице, информисаност једне енциклопедије и природну упорност једног компресора . Говори све важне европске језике, чак и оне које не зна. Има коцкарски смисао за ризик, веома дискретно коригован домаћичком опрезношћу “ .
Ежен Јонеско, на питање шта је видео у Београду у који је, 1971, дошао као гост Атељеа 212 : „ Миру Траиловић . Зар то није сасвим довољно “.
Kаријеру је почела као спикер Радио Београда, редитељ и уредник у драмској секцији, у међувремену постала студент Музичке академије и Високе филмске школе, као и предавач радио-режије на Позоришној академији. Редитељка, дугогодишња управница и један од оснивача Атељеа 212 (1956), Битефа (1967) и Битеф театра (1989) била је и уметнички директор Међународног позоришног фестивала у Нансију и добитница француског ордена Легија части.
Све је то у својој креативној и интелектуалној радозналости била Мира Траиловић, па је сасвим јасна и њена изјава да је тек доласком у Атеље 212 завршила лутања по својој личности.
Данас велика сцена Позоришта Атеље 212 поносно носи њено име “ Мира Траиловић “ .
На данашњи дан 22. јануара 1924 године родила се Мира Траиловић, дугогодишња управница Позоришта Атеље 212.
Донкихотовски борац, гвоздена дама, тигрица са баршунастим канџама, позоришна лавица, дипломата, пословна , одлучна, предузимљива, довитљива, вешта, љубазна, перфекциониста, „ велика мама “, светска жена, жена са маском, најпословнија жена југословенских позоришта, феномен ! само су неки од епитета који су се везивали за име Мире Траиловић.
Француски критичар назвао ју је „ булдожер у визону “ метафору коју је она објаснила као њену тежњу ка луксузу грађанског порекла, с једне стране, а с друге – огромну енергију, равну булдожеру са балканских њива.
У доживљају Љубомира Симовића она је „ еруптивна као вулкан “.
У свом духу, Борислав Михајловић Михиз даје овај сажети опис : „ Она има аутентични шарм светске даме, радни капацитет једног амалина, комуникациону фреквенцију моћне радио – станице, информисаност једне енциклопедије и природну упорност једног компресора . Говори све важне европске језике, чак и оне које не зна. Има коцкарски смисао за ризик, веома дискретно коригован домаћичком опрезношћу “ .
Ежен Јонеско, на питање шта је видео у Београду у који је, 1971, дошао као гост Атељеа 212 : „ Миру Траиловић . Зар то није сасвим довољно “.
Kаријеру је почела као спикер Радио Београда, редитељ и уредник у драмској секцији, у међувремену постала студент Музичке академије и Високе филмске школе, као и предавач радио-режије на Позоришној академији. Редитељка, дугогодишња управница и један од оснивача Атељеа 212 (1956), Битефа (1967) и Битеф театра (1989) била је и уметнички директор Међународног позоришног фестивала у Нансију и добитница француског ордена Легија части.
Све је то у својој креативној и интелектуалној радозналости била Мира Траиловић, па је сасвим јасна и њена изјава да је тек доласком у Атеље 212 завршила лутања по својој личности.
Данас велика сцена Позоришта Атеље 212 поносно носи њено име “ Мира Траиловић “ .