Преминула Божана Јовановић, велика дама светске костимографске сцене.
Рођена је 1932. године у Београду. Завршила је Академију примењених уметности, одсек сценографије, код проф. Миленка Шербана. После дипломирања, шест месеци је боравила у Паризу код проф. Пола Kолена. У почетку је радила као сценограф и костимограф, а касније се фокусирала само на костим, најпре у Југословенском драмском, затим у Српском народном позоришту у Новом Саду, а од 1963.године костимограф је у Народном позоришту у Београду, све до пензионисања.
У позоришту Атеље 212 радила је костим за 36 представа, од којих су најпознатије „ Лулу “ ; „ Дама с камелијама “ ; „Ноћ трибада “ ; „ Приче из Бечке шуме “ ; „ Велико и мало “ ; „Књегиње из Фоли Бержера “ ; „ Марија Стјуарт “ ; „ Бекство “ ; „ Породичне приче “ ; „ Грађанин племић “ итд.
Божана Јовановић, суверено је креирала у оквиру разних костимографских стилова као обележјима разних епоха, земаља, аутора, од хеленских трагичара до савремених анти-драматичара… Својом аналитичношћу и истанчаним укусом откривала је публици драматуршку функцију костима, не описујући него означавајући однос између костима и лика што је естетски квалитет, али и значајна подршка глумцу да се још присније сроди са ликом. Најсуптилније поетично умеће исказала је у балетима у којима је успевала да, такорећи, дематеријализује тканину што је инспиративно и ослобађајуће деловало на тело балетског играча, а костимографски учествовало у покрету и ритму представе. Сваки њен професионални потез у оперским, драмским и балетским представама био је, заправо духовни печат велике уметнице.
Kостимографско стваралаштво Божане Јовановић у временском распону од скоро седам деценија (1950-2017) са око 400 стотине премијерних остварења (у позориштима Србије), налази се међу врхунским достигнућима некадашње југословенске позоришне уметности али је и њен удео у представама које су гостовале ван граница садашњег региона – стицао високе оцене и признања. Радила је у свим већим градовима старе Југославије, али и у Москви, Берлину, Бриселу, Трсту, у Шведском краљевском позоришту, сарађујући са истакнутим редитељима.
Добила је бројна признања међу којима су: Октобарска награда, 1997; Стеријина награда 1978. и 2000-те године; пет годишњих и награда за животно дело Удружења примењених уметности, четири годишње награде и Плакета Народног позоришта у Београду као и награда на Фестивалу „Јоаким Вујић”, затим, на Фестивалу балета у Љубљани, на Данима комедије у Јагодини, пет годишњих награда на Дечјем фестивалу у Kотору, годишња награда позоришта”Бошко Буха”, годишња награда Атељеа 212, Награда бијенала “Петар Пашић” за сценско стваралаштво 2000-те године; Награда на Међународном тријеналу сценског костима… Својом плодном стваралачком биографијом исписала је блиставе странице историје српске костимографије,али су њена дела, такође, равноправна са врхунским светским костимографским остварењима.
Преминула Божана Јовановић, велика дама светске костимографске сцене.
Рођена је 1932. године у Београду. Завршила је Академију примењених уметности, одсек сценографије, код проф. Миленка Шербана. После дипломирања, шест месеци је боравила у Паризу код проф. Пола Kолена. У почетку је радила као сценограф и костимограф, а касније се фокусирала само на костим, најпре у Југословенском драмском, затим у Српском народном позоришту у Новом Саду, а од 1963.године костимограф је у Народном позоришту у Београду, све до пензионисања.
У позоришту Атеље 212 радила је костим за 36 представа, од којих су најпознатије „ Лулу “ ; „ Дама с камелијама “ ; „Ноћ трибада “ ; „ Приче из Бечке шуме “ ; „ Велико и мало “ ; „Књегиње из Фоли Бержера “ ; „ Марија Стјуарт “ ; „ Бекство “ ; „ Породичне приче “ ; „ Грађанин племић “ итд.
Божана Јовановић, суверено је креирала у оквиру разних костимографских стилова као обележјима разних епоха, земаља, аутора, од хеленских трагичара до савремених анти-драматичара… Својом аналитичношћу и истанчаним укусом откривала је публици драматуршку функцију костима, не описујући него означавајући однос између костима и лика што је естетски квалитет, али и значајна подршка глумцу да се још присније сроди са ликом. Најсуптилније поетично умеће исказала је у балетима у којима је успевала да, такорећи, дематеријализује тканину што је инспиративно и ослобађајуће деловало на тело балетског играча, а костимографски учествовало у покрету и ритму представе. Сваки њен професионални потез у оперским, драмским и балетским представама био је, заправо духовни печат велике уметнице.
Kостимографско стваралаштво Божане Јовановић у временском распону од скоро седам деценија (1950-2017) са око 400 стотине премијерних остварења (у позориштима Србије), налази се међу врхунским достигнућима некадашње југословенске позоришне уметности али је и њен удео у представама које су гостовале ван граница садашњег региона – стицао високе оцене и признања. Радила је у свим већим градовима старе Југославије, али и у Москви, Берлину, Бриселу, Трсту, у Шведском краљевском позоришту, сарађујући са истакнутим редитељима.
Добила је бројна признања међу којима су: Октобарска награда, 1997; Стеријина награда 1978. и 2000-те године; пет годишњих и награда за животно дело Удружења примењених уметности, четири годишње награде и Плакета Народног позоришта у Београду као и награда на Фестивалу „Јоаким Вујић”, затим, на Фестивалу балета у Љубљани, на Данима комедије у Јагодини, пет годишњих награда на Дечјем фестивалу у Kотору, годишња награда позоришта”Бошко Буха”, годишња награда Атељеа 212, Награда бијенала “Петар Пашић” за сценско стваралаштво 2000-те године; Награда на Међународном тријеналу сценског костима… Својом плодном стваралачком биографијом исписала је блиставе странице историје српске костимографије,али су њена дела, такође, равноправна са врхунским светским костимографским остварењима.