)
На данашњи дан пре 63. године,12. новембра 1956. године, Атеље 212 је започео свој живот премијерним концертним извођењем Гетеовог “Фауста” у режији Мире Траиловић, у коме су играли Марија Црнобори, Мата Милошевић, Виктор Старчић и Љубиша Јовановић, у малој сали старе зграде “Борбе” у којој је било само 212 столица у гледалишту.
Појава Атељеа 212 значила је прекретницу у позоришном животу не само Београда, већ и овог дела Европе.
Редитељ Радош Новаковић, први управник Атељеа, иницирао је оснивање новог позоришта преко листа НИН. Група београдских интелектуалаца глумаца, редитеља, писаца и музичара (Михиз, Стева Мајсторовић и други) објавили су у овом листу својеврсни манифест у коме су објаснили зашто треба основати Атеље као позориште у коме би се играла нова авангардна драма, од великог утицаја у Европи у то време.
У манифесту су написали да се позориштем никада неће бавити чиновнички, да им оно неће бити ухлебље, већ позив.
У трагању за погодним простором у коме би реализовали своју идеју открили су читаоницу новинске куће “ Борба „, а Борислав Михајловић Михиз назвао је ново позориште Атеље 212.
Публика је тог 12. новембра 1956. аплаудирала, а јавност је била благонаклона према овом необичном позоришту с необично извођеним представама.
Током 63. године које су уследиле, Атеље 212 је кроз своје представе, писце и редитеље, а нарочито кроз своје велике глумце, израсло у једно од најзначајнијих позоришта са ових простора.
На данашњи дан пре 63. године,12. новембра 1956. године, Атеље 212 је започео свој живот премијерним концертним извођењем Гетеовог “Фауста” у режији Мире Траиловић, у коме су играли Марија Црнобори, Мата Милошевић, Виктор Старчић и Љубиша Јовановић, у малој сали старе зграде “Борбе” у којој је било само 212 столица у гледалишту.
Појава Атељеа 212 значила је прекретницу у позоришном животу не само Београда, већ и овог дела Европе.
Редитељ Радош Новаковић, први управник Атељеа, иницирао је оснивање новог позоришта преко листа НИН. Група београдских интелектуалаца глумаца, редитеља, писаца и музичара (Михиз, Стева Мајсторовић и други) објавили су у овом листу својеврсни манифест у коме су објаснили зашто треба основати Атеље као позориште у коме би се играла нова авангардна драма, од великог утицаја у Европи у то време.
У манифесту су написали да се позориштем никада неће бавити чиновнички, да им оно неће бити ухлебље, већ позив.
У трагању за погодним простором у коме би реализовали своју идеју открили су читаоницу новинске куће “ Борба „, а Борислав Михајловић Михиз назвао је ново позориште Атеље 212.
Публика је тог 12. новембра 1956. аплаудирала, а јавност је била благонаклона према овом необичном позоришту с необично извођеним представама.
Током 63. године које су уследиле, Атеље 212 је кроз своје представе, писце и редитеље, а нарочито кроз своје велике глумце, израсло у једно од најзначајнијих позоришта са ових простора.